Отаџбина

380

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

Ка&и.чапег ги Зегкјеп ип<:ег Саг ТЈгоа ипс! КбпЈг Уиказт« (135б до 1371). од Д-ра Константина Јирегека. Та расправа је написана на основу хартија које су се нашле у архиви у Дуоровнику и ич ље се мсже то видети: да Вукашин неје убио дара Уроша. Тако изгледа онда, да ће И. Руварац имати право: да је Урош умрво природном смрћу 4. дец. 1371. год. Но и ако је Урош живео до 1371. год. то ми не знамо управо ништа да кажемо о његовом животу за последњих четир—пет година. За то време је он са свим био у рукама Вукашиновим, и овај му не даде да излази на јавност и да се меша у јавне ствари. Вукашин је био сад све и сва у држави и он је радио шта је хтео; а на Уроша су били и заборавили. Вукашин апсолутно није имао нужде, да убије Уроша, који је био и онако несамосталан и поводљив; а при том са свим у његовој власти, да му није дао да се макне куд. Може ли се замислити, да један човек може још ниже морално да падне, него, када он као намесник свом законптом владару и цару, преотме краљевску моћ ?! Зар нам треба још да Вукашин убије Уроша буздованом?! Та он је и онако политички мртав био; јер нит је бно на престолу нит је имао икакве моћи. Прави господар у Србији био је сад Вукапшн ; и он је ту све по својој увиђавности радио; по својој вољи и ћефу жарио и палио. То је заиста жалосно стаље било у Србнји! Из овога, што смо да сад говорили, може се лако увидети: да је Вукашин главни узрок био, што се изродише разни метежи и грађански ратови. Цело то жалосно стање вндећемо даље много еклатантније; а сад нека нам буде дозвољено, да опет у кратко прегледамо прилике које су потресле српску државу и много јој допринеле, да се брзо распала у више независних државица и после пала у ону недогледну провалију. Ми смо већ рекли да се Синиша (1359.) ирогласио за цара Срба и Грка и да је у својој земљи са свим независно владао. После неколико година налазимо у Србији н краља; а то је Вукашин. Земља је дакле имала три владара: цара Уроша, као законитог; цара Синишу-Симеона и краља Вукашина, узурпатора. С иоља пак нападали су на српске земље с југа Грци, после Турци, са севера Мађари, а са запада Бошњаци. Резултат тих ратова био је тај, да су Срби нзгубили неке крајеве. Поред тога се и у АлбаниЈИ појавише неки мање више независни господари. Карло Топија назва се већ и краљем Албанеза. Оад још долазе на ред зађевице, поцепаност, метеж, безакоње неморалност н поквареност, па и грађански ратови у земљи.