Отаџбина

битка на косовом пољу

381

Неки намесници почеше се као самостални и независни понашатн. и не хтедоше Уроша као цара поштовати. Угљеша, кога је брат Вукашмн за деспоту наименовао, био је у својој провинцији са свим независан он се држао једино свог брата и њега потпомагао. Ј својој аронгацији дотле је ишао, да је касније, кад је оно Вукашин ступио у алијансију са грчким дворем, своје земље ставио под заштиту и госпоство Византпнаца. Свећенпци у његовој земљи морадоше цариградског патријарха за свог старешину и врховну поглавицу признати. Кнез Војислав, који је имао у својим рукама осим Требиња и Конавља још неке крајеве и градове на Дринп, није се ни освртао на свог цара и господара. већ је на своју руку водио рат и правио мир. У Зети се подигоше Балшићи до ве.шке моћи и посташе са свим независни. Осим ових је било још и других намесника, да не помињем Лазара и Вукашина, о којима ћемо још коју прозборити. Све су то биле жалосне стЕари, које држави никако несу могле на добро служити. Кад је Вукашин један пут већ имао Уроша у својим рукама, онда је он бмо прави господар у земљи и као такав хтео да се одржи. Велнки ослонац имао је прво у својој војсци, друго у браћи а треће у својим присталицама, које је тиме задобио, што их је награђивао и лепа им звања давао. Вукашин се само краљем назвао, а не царем. За што? то не знамо. Један узрок ће то бити, што је Урош од збиље у животу био. други, што је хтео Грцима, да поласка. а трећи. да јтклони оно неповерење народа и да се њпм лакше измири. Што је пак Вукашин тада био у пријатељству и свези с Грцима, то је била политичка нужда; јер он је прво имао непријатеља у самој земљи, а друго, и његове земље као и грчке изложене беху османским упадајима. Но и ако се Вукашин попео на престо, сву власт преотео и краљем се назвао, то га велики део и народа и племства и свећенства не хтеде трпетп као узурпатора на престолу Неманића. Та странка с Лазарем на челу све је употребила, само да обори Вукашина с престола. То је заиста грозно стање било. На престолу човек пун енергије, искуства и вештине, а при том без икакве савести и врлине; који је само узурпацијом дошао до тог високог положаја. Од тог тренутка, како се Вукашин попе на гтесто, поче државна зграда Нсманића у самој основи да се љуља. Веза, која је одржавала зе-