Отаџбина

382

БИТКА. НА КОСОВОМ ПОЉу

мл>е на окупу, пуче сада; н док се некн из једино личних интереса скуиљају око наси.тика, дотле се опет удружују они, којима је вигае стало до јединства, моћи величине и достојанства државе, него до свог госиодства. С Вукашином на престолу поче држава да се све више раепада. Добро каже Мијатовић: да се у земљи српској заподе рат између доорог и злог; између носилаца моралних и носнлаца неморалних идеја. На једној страни беху људи, којима је само до своје користи и својих интереса стало; на другој пак људи, који су готови били, да за добро отаџбине све па и живот свој на жртву принесу. Рат је дакле неизбежан био, јер је у држави било поред частољубивих, грабежљивих, издајничких и некарактерних људи и такових, којп су пуни били верности, моралности, савести и карактера. Да је Лазар стајао на челу противне страпке, то смо већ поменули: за то је сад Вукашин гледао и све употребио, да прво њега склони с пута, као највећег и најопаснијег противника. Лукавство, притворство, насиље, све је то Вукашин употребио. Нрво што је Вукашин чинио, било је то, да је наговорио Ни-, колу Алтомановићд, који је тада Хумом уирављао, да удари на Лазарп. (1369) Лазар и Никола су давно још у непријатељству били; и Никола је држао, да је сад купнуо час, када ће непријатеља свог под својим ногама видети. Али Никола би несрећан у том рату. То неје могло ићи Вукашину у рачун; за то идуће године сакупи сам војску и поведе он рат против Лазара. У нрви мах је срећа на Лазаревој страни била; али каеније буде више пута потучен и тако изгуби већи део својих земаља. Лазар је дакле био побеђсн и материјално је много изгубио; али још неје био понижен. Он се још никако не хтеде покорити узурпатору ; за то је све жртвовао, па и последњу стопу земље на коцку метнуо, а само је једно за себе еачувао, а то је поштење. Те дакле године Вукашин неје своју намеру посгигао Из нама непознатих разлога повукао се у евоје земље; па је сад заиста поново премишљао : како да савлада Лазара. Та борба између Вукашина и Лазара била је борба на живот и на смрт. Вукашин је дакле морао или победити или пасти п све изгубити. И ако је Лазар у рату са Вукашином много изгубио, то он још тотално поражен и уништен није био. Шта више он је тим ратом морално добио, јер она постојаност, она храброст и издржљивост, какву је Лазар показао, задобила му је многе пријатеље н нристалице и — то је отештало борбу Вукашинову.