Отаџбина

386

ВИТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

Велики су то напори били за цара Јоваиа. који је све покушао, само да спречи ширење Турака и да тако спасе хришћанство. Учинивши примнрје с Турцима, ступи у савез с Вукашином, који се тада већ сматрао правим господаром Србије, и ком је тај савез добро дошао био; прво зато, што су и његове земље изложене биле турским упадајима, а друто, што се тако више обезбеђенпм држао према Лазару. За тим оде цар и у Италију и Француску; али, и ако је 18. акт. 1369. ступио у унију, добио је само празпа обећања. Међу тим се тако задужио био, да су га кредитори у Млецима задржали. ПерФидни наследнпк Андроник слабо се о том бринуо, да искупи оца. За то се пожури други му син, принц Манојло, и избави оца из руку кредитора. За награду отац га деспгнира за наследника, чиме баци семе новим раздорима. Оад да рекнемо у кратко о босанским стварима. У Босни је тада владао Бан Твртко (1353 — 91). Год. 1 365. дошло је поново до побуне против Твртка. Босански барони не беху му наклоњени, јер су га држали за угарског узурпатора. А поред тога беху му и патарени противни, због закона које је против њих издао и ради начина, како је с њима поступао. Он потражи сад помоћп код краља Лајоша. Овај му од збиље даде једну војску, с којом му испадне за руком, да идуће године поврати један део сиог баната. Међу незадовољцима био је и брат Твртков, Стеван Вук, и то за то, што му Твртко не хтеде дати један део баната као наследство. Много је било муке за Твртка, који је помоћу ма1)арске војске дошао у сзоју земљу. Ратовп су се тада водили с највећом огорченошћу. Али Твртко ипак остане победнлац. Брат му Стеиан мораде побсћи % Дубровник; но ту не мога седети на миру. Његово частољубље непрестано га је терало. да тражи банску столпцу. Да би овај план што лакше извео, пређе у католичку веру 1 368. н обрати се папи Урбану V. Овај је све употребио, да свог штићеника подигне на банску столпцу; али све беше узалуд. Свн напори Вукови и папини осташе без успеха. Стеван Твртко осећао се са свим обезбеђепим и делаше па учвршћењу и проширењу своје моћи. Ми виднмо дакле, да је тада владало жалосно стање не само у Србији, већ н у другим државама на балк. полуострву. Те прилике могле су турском оружју и њиховом нроширењу само у прилог ићи. Брзом паду и пропасти Србије помогле су не само зађевице, грађански ратови и у опће анархнчно стање у Србијн самој, већ и поценаност и зађевице у суседним земљама. У таким прилпкама неје нн било лако склопити озбиљан савез и ујединити се за заједничку одбрану. Бацившп дакле свуд кратак поглед, да би лакше појмилн