Отаџбина

битка на косовом пољу

387

како је у кратком сремечу једна држава за другом нодлегла, прећићемо опет на ствари у Србији. Какав је резултат имао рат између Вукашина и Лазара 1370, то смо већ рекли. Вукашин неје постпгао, што је желео; његово подузеће не имаде бог зна каква плода. Он се у јесен повукао у своје земље и премишљаше и даље, како да Лазара тотално порази. На сваки начин да јс намеравао, да с пролећа идуће године, са што јачом силом удари на Лазара, да на једном за свагда уништи и тако учмпи крај грађанском рату, а и сам да се смири. Али судбина одреди нешто друго. Војска.с којом је он ратовао, била је већином из јужних крајева. који су сад највише изложени билп турским упадајима. Отуд му неје било лпко поуздати се у своје војнике. За то му је морала доћи мисао: да прво удари на Турке, н>их да потуче, земљу избави од опасности; тиме да задобије наклоност народа, положај сваЈ учврстп, и онда да се и <: Лазаром разрачуна. Како је доста велику војску скупио, биће да му је та памера била: да Турке са свим истера из Европе. За то је можда и намеракао да прво удари на Једрене, те се тамо и упутио. Ваш у то време био је Мурат у Азији, и Вунашпн је на сваки иачнн хтео да се користи том згодном приликом. Вукашин је заиста леп план имао, али га неје умео да изведе. Ако је пстина: у логору се његовом без брпге пировало. Нит су нужне страже постављене биле, нит се ту много водило бриге. Турци дознавши, шта се ради у српском логору, нападну из ненада ноћу са четир стране, и чуда учине са српском војском. У оном бунплу Срби су се сами између себе туклп. Многи бише поубијани; а неки пак што су утекли, нађоше смрт у валима реке Марице. Том приликом погине и Вукашин и браћа му Угљеша и Го.јко. Како и на који начин, то се не зна. Тај пораз се десио 26. септ. 1371. Све што знамо о овој битци на Марици, зпамо из турских извора; те за то не морамо све ни вероватп. Неки шта више то причају: да су Срби прво потукли Турке, па тек после да су бпли из ненада нападнути и потучени. Турци упадну одма у Македонију. Најгоре прође провинцпја Угљешина, који је становао у Сересу. О грошом пустошењу прича нам очевпдац старац. калуђер Исаија: као птице небеске. тако прекрилише Исмаелити земљу, и не престадоше дуго народ убијати или у робље воднти. Тим што је земља опустошена настаде велика глад међу оним, који остадоше. Безбројни вуци, ти верни пратиоци роликих рагова, нападну на све стране на јадне бегунце. Земља оста пуста; нигдс живе душе. С пупим правом су тада живи завиди.ш мртвима.