Отаџбина

388

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

Пораз српске војске учини велики утисак у целом хришћанству. Папа Грегор XI. пише угарском краљу Лајошу и извештава га о стању ствара на балканском полуострву: сНећив поп 1ои§е рга^еегШз тиШрНсаМ гитогез (1е <Иуегз1а рагШзиз ас1 зес!от Ароз1;оНсат регуепегип!;, ( јиос ! јтри 'Гит а1;госез ћов1;е& сћпзМап! поттјз зирег поппи1аз .раИез Огаес1ае 111 §гауј тиИИисИпе јггиеп^ез. аиђа сИз диИ>изс1ат МадпаНђив Кедт Кавсгае 1;ипс т е1з с1от1папИћиз е1 еогип(1ет рориПз ргоГе-ззЈопе СћгЈзМапЈз, Исе1; зсћЈзтаШт е1 ћаегезит тиШ4исћпе Гоес1а1 ;18, е1; 1трје(;а1 ;18 еггопћиз с1ергауаМз, 1а1;а 1;еггагит зраИа оссирагип1;, е( из^ие ас1 Ти1 Нип^апае, ег ргаеГа^ Казс1ае Ее^погит, пес поп АШашае е1 8о1ауопјае сопПта рсг\'епегип1;, е1; уегпге ас1 тагШта е1 оћНпеге рог1из МагЈз Ас1г1а1 ;1С1 Гопт(1ап1;иг. Даље му се тужи, како су наступила рђава времена, те не може никаква креташка војска да се подигне. Још му и то рече, да се п он и хришкшство једино још у његову моћ и добру вољу узда. А на нослетку завршује, да је опоменуо Дужда млетачког, да му с Флотом помогне. Лли на жалост мора се казати, да је Лајош слабо марио за наиредовање Турака. Код њега је мржња против Млечана преотела маха, и он је чекао свакад прилику, када ће моћи против њпх устати. Особито пак велик удар био је тај пораз за Србе. Последица била је та, да су многи намесницн у српским провинцијама признали султана за свог господара и обећали, да ће с њим ићи у рат против верних и неверних. Многи важни градови као: Конавље^ Драма, Серез и т. д. беху већ у турским рукама. Њихове чете су допирале до граница Албаније и праве Србије. Цар Јован V. могаше још само тако сачувати руЈине своје државе, што је изрично примио Муратово клиентелство. У миру од 1371. уступио је Турцима Формално све, што су од византијске државе заузели. Па нри свем том не дођоше Византинци до увиђавности. Па и после још трајаху породичне зађевице код Палеолога, и потресаху ону последњу животну снагу. И у Србији се ствари не окренуше на боље, већ све на горе. На брзо после битке на Марици, где погибе Вукашин, умре и Урош; те тако год. 1372. не беше у Србији законитог владара. У земљи овлада потпуна анархија. Сваком частољубљу и свакој грабежљивости би пут отворен. Марко, син Вукашинов, даде си много труда, да дође до престола; али наиђе на многе противнике, који се хтедоше исто тако користнти тим жалосним стањем. Међу његовим непријатељима био је ПЈ1ВИ кнез Лазар, које је с баном босанским склопио савез. Лазар