Отаџбина

БИТКА ИА КОСОВОМ ИОЉУ

389

■поседне Приштшту, Ново Врло и Ниш; а своме зету Вуку Вранковићу придобије опет неке крајеве. Ђурађ Балшић из Зете заузме Призрен и потисне Марка из Касторије. Па и Никола Алтомановић 1;еје седео на миру, већ је гледао и он да се што користи. Али га Лазар са Твртком нападне у његовој земљн. Кад Никола виде каква му опасност прети. ступи у савез са Балшићем, а за то му уступи скоро цело кнежевство Травунију. Но при свем том беху Лазар и Твртко у добиту; јер док Лазар освоји Рудник, дотле Твртку испадне за руком, да освоји цео крај на горњој Дрини и да Балшића истера из Травуније. Тако дође велики део српске државе у руке Тврткове. Синовима Вукашиновим не оста скоро ништа од очинства. Зато се они баце у наручја Турцима, и отворе тако пут сваком злу у своју отаџбииу. Много је тада трпео народ; много је трпела земља. Ускомешаност, безакоње и поквареност прећаше да раскине све везе, које одржаваху друштвени поредак. Како може онда да се одржи држава, кад тако грозно етање наступи ; кад је народ поцепан, кад нема правде ни закона; кад насиље свуда влада и кад се анархија у очи смеје свим законима и сваком реду. III. Мн знамо да је узурпатор Вукашин погинуо у опој битци на Марици; да је цар Урош на брзо после тога умрво без деце и неје оставио наследника; те да је тако царски престо за неко време празан остао; а поред тога познато нам је и то, какво је стање тада владало у држави. Свештенство и стара властела беху већ сити грозне анархије; те да би једном избавили земљу из тог зла, желели су, да виде већ кога на престолу својих царева. Нама је познато, да је кнез Лазар на челу оне странке био, која је дому Нсмапића до краја верна и одана остала, и да Је он највише и најжешће ударио на Вукашина. Са овим је дакле природно, да су великаши у земљи сад на њега очи своје упрли и да су пожелели, да он на престо дође. Међу тим је Лазар и род био Неманићима, јер је имао за жену Милицу, кћер кнеза Вратка. Пун врлина и других индивидуелних сиојстава, управо је позван био за владара. Он је дакле био природан кандидаг за царски престо, који би био у стању да поврати Србији пређашњи значај и да учврсти државну зграду. Лазар је у сваком погледу способан ■био за царски престо; па ипак се нашло и таквих, који су Лазару противни и непрцјатељи били.