Отаџбина

390

Б1ЈТКА НА КОСОВОУ ПОЉУ

Из грађанских ратова, који се тиме изроднше, изађе Лазар ипак као победилац. Год. 1376. био је он већ на престолу српских царева и краљева. Али територијум је вр.ш промењен био; границе српске царевине беху на све стране сужене. Јужним провинцијама овладали су Турци; на западу се с једне стране осилио бан босански, с друге пак стране господар Зете; крајеви неки на северу беху у мађарским рукама. Бан босанскп 'Гвртко осећао се у то доба тако јаким, да се дао за српског краља крунисаги. Како је пак и Неманићима род био, као праунук краља СтеФана Драгутина, и како је велики део од ерпске циревине за себе одцепио и у Милешевцу на гробу св. Саве своје крунисање славио, то Је онда узео и права и дужностп српских владара. Он се називао: Стефан Твргко у Христа Бога краљ Срба и Босне и иоморских земаља. У једној листини, где Твртко потврђује Дубровчанима неке повластице стоји осим другог и ово - н сподоби ме скгнбнш. к «н1 |бмк, ино (ОЕога кдаднуксткни нснрдкллтн мн, поккт штк нс-прккљ кк Богоддрокамкнт.нк ндм ^емдн Косни, по том же госнодв мокмк ког« сподоблмнв ме наслидовхтн престолк мои,хк пр«|>однтелк, господе с(»кпкске, нк бо тн кг.\<; мон прЂроднтелнн; Кк ^имлкнимк ||лркстни ||лркСтвовлше, н иа некесное царкстко пргсплнлн се: мене же кндефк ^емлн) прт.роднтелк мон\к по нн\к остлклкша н не нмвц!« скокгш плстнрл, н ндо,\к Кк сркБсквн) ^емдш, желле н хоте ккрипнтн нристодк роднтелк мон\к, н тлмо шкДкшк мн ккнкУлш, внхк Богомк длровлннмк ин ит,н1|еик нл кралкккство пр-хроднтслк мон,\к, мко бнтн мн ш Хрнстс 1сксе вллговтрномк н вогом постлвлкнкноик Стефлнк, крллш Срквлкик Б оснђ н поморшо н ^лнлдннмк стрлнлмк Из овога се дакле види, са каквом поузданошћу и самосвешћу говори Твртко о престолу српских краљева за који држи, да по праву сродства њему припада. Па и господар Зете, Ђурађ Балшић, у чијој је власти и сам Призрен био нсје се мање поузданим и силним осећао. Поред тако си.ших и Фактпчних господара, како је онда могао кнез Лазар да царује у крњој Српској царевини? Да ли је дакле кнез Лазар од збиље био српски цар ? О том питању ја пре несам говорио; но поводом распразе г. И. Руварца „о кнезу Лазару« проговорићу и ја коју о том питан.у и то ће ми бити додатак старој мојој теми. Г. Руварац вели: 1 ) »Из повеља, листина и списа зна се, да се кпез Лазар неје писао ни потписивао нити су га сувременици називалн царем, нити су присни његови иосле смрти његове помињали ') „Стражилово" 1887 бр. 33. стр. 522.