Отаџбина

бнтка нл косовом 110љу

393

стање у земљп. У ана.шмч се само то прича, како чннн велике поклоне црквама и манастирима. Спољашњом својом по.штиком ишао је кнез Лазар за тим. да гаји и одржава добре и пријатељске одношаје. За то је одмах у почетку своје владе гледао, да се измирп са грчким патрпјархом и да код њега изради да скине анатему, која је још за Душана на зелл,у и народ бачеиа била. У Цариграду је у толико пре пријатељски примљен бно, што је Палеолог у неколко на Лазара наду полагао да ће оваЈ бити кадар да истера Турке са балканског иолуострва. Тога ради патријарх Теофан скине у једном синоду анатему еа српске земље, како за прошла тако и за будућа времена; али под условом: да Срби не ратују више против Грка. Међу тим им призна независну цркву. Тако исто је гледао Лазар и с другим суседима да се опријатељи. Али, на жалост, не мога дуго у миру живети. Ми знамо, да је турско оружје начинило велики преврат на балк. нолуострову. Многе земље беху већ у њиховим рукама, и они не хтедоше још мировати. Цар Мурат хтеде и даље да осваја и проширује границе својој царевини. Опасвост је свнма претила, како Србима тако и Бугарима и Грцима. Та опасност беше у толико већа, што је Византијом још давно туберкулоза овладала, што је и Бугарска и Србија поцепана и раскомадана била. Јован I, је већ био турски вазал и плаћао турцима данак. Од других кнежева у Бугарској, Македонији и Јелади, који су ието тако морали данак плаћати не беше бојазни јер они не беху између себе сложни и уједињенп заједничким интересима. Па ипак су Срби још једини били, од којих су Турцн зазирали; само што се Срби не умедоше сложити и ујединити и тако стати на пут туреком продирању. Моћ Османа расла је из дана у дан. У Азији је уватнла већ дубока корена; а и у Европи се све више ширила и учвршћивала. Турски војсковођа Тимурташ имао је велика успеха у год. 1381. После крвавпх бојева падошо српске тврђаве Монастир и Штипље. Земља би свуд попаљена и опустошена. Ко се пак одмах покорио, тај је био поштеђен п шта више још награђеп. У том је управо лежала вештина освајања. Одмах у прво време, кад се држава турска почела ширити, показали су владари њезинп много вештине и бистрине; а тако исто и много енергије и издржљивости. Награда и страх беше главно средство, које им је много помагало. Одговор на непокорност беше им насиље и ропство. Много је бриге имао Лазар, па за то ј 'е гледао да се приближи босанском краљу и зетском гссподару, и да с њима учпни савез