Отаџбина

394

битка на косовом пољу

ради заједннчћс одоране. Али Турци и да.*,е напредопаху. Год. 1382 испадне пм зд руком да и саму Софију , тај врло важан град, освоје. Моћ Османа беше већ тако ве.шка, да су прво Млечани (1384) а касније и Ђеновесци (1 387) нашли за нужно и добро, да ступе са турским султаном у преговоре ради своје трговине. Међу тим Срби, учинивиш некакав савез, чекаху само на згодну прилику, када ће моћи ударпти на Турке. Та прилика се јави гсд. 1386., када је султан Мурат ратовао у Азији. Лазар и Твртко учине први нападај. Шишман пак бугарски, и ако је с њима у споразуму био, не смеде за сад отворено устати против султана. Али Мурат се врати пре, него што су они и мислили. У брзим маршевима прође целу Тракију, опустоши Бугарску и онда унадне у саму Србију. Лазар се пак повуче у унутрашњост, а за собом даде сва поља опустошити, како би тиме при.морао Турке, да се што пре врате. Мурат је био у великој оскудици, јер му тешко било издржавати војску у опустошеној земљи. Како се пак зима све више приближавала, то је држао за најнужније и најспасоносније да освоји град Ниш. Срби су се као лавови борили: али при свем том не могоше одолети нава.ш Турака. После опсаде од 2а дана буде тврђава заузета и сва опустошена. Турци су ту велики плен задобили, јер је нагомилано било благо из свег околног краја. Најугледнији становници буду одведени у ропство. Већ се ни Лазар не мога впше држатн ни одупнрати. јер му не достајаше средства; за то мораде пристати на мир: да призна султана за свог господара, и да плаћа годпшње 1000 Н сребра и даје 1000 коњаника у помоћ. Овом приликом је и Шишман рђаво пролазио. Услови под којима је Лазар мир учинио не беху тако тешки; али је Србија тиме понижена била. Лазару, који је своју младост на Душановом двору провео, и био сведок оне моћи и величине српске државе, беше тај и ако не тежак јарам врло неповољан. Тога ради ступи он опет у преговор са Твртком и побуни се против турског госпоства. Овај мах му испадне за руком да потуче Турке код Плочнпка на Топлици тако одсудно, да је једва мален део изнео живу главу. Тај пораз се десио идуће године 1 387. Тој српској победи обрадовали су се сви народи на балк. полуострву. Шишман ступи одмах и то отворено у савез са Србима и не хтеде више плаћати данак, нити даватп војске у помоћ. Али тзј сјајни пораз покрену Мурата да се Србима освети. Пун гњева поче се најозбиљније за рат спремати. Кад су чули владари на Балкану, какве припреме султан чини, дадоше се сви у бригу. Али Мурат, колико је био мудар п лукав, да би неке изненадио, пусти глас: да ће на Цариград; што је можда у први мах