Отаџбина

404

БИТКА НА КОСОВОМ ИОЉу

рити. А после, — откуд се може говорити о вечери пред саму битку, кад нико није могао нит је знао, да ће сутра доћи до судара. Место те вечере је могао и свакако био какав договор и савет између вођа. Тај ратаи савст могао се и тог дана држати, као што се и пре можда одржавао. Пораз српске војске на Косовоч пољу приписује народно предање једино издаји Вука Бранковића; јер оно ирича: како Је Нук још у почетку битке из своје користи напустио Лазара и са 7-12.000 војске оставио бојно поље. Међу тим се сие ово не да доказати а док се пе да доказати, дотле не смемо проклињата и осуђивати Вука ради издаје. На против, пре се може казати и доказати; да Нук није издао. Да би лакше видети и дознати могли: које су прави узроци чоразу српске војске и пропасти српске државе — ја сам за то управо и почео ову задаћу из даље и то од саме смрти цара Душача. Када се Србија већ у велико ухватила у коштац са Турском, нпје она онда више била она моћна Душанова царевина, већ. само је |ан мален део: ради чега Лазар није ни хтео да се служи титулом цара. Та мала Лазарева Србија није тада била вшпе у сташу да се бори против велике и силне Турске. Ондашња Србија би а пре а после морала пасти под силним ударима азијатских Турака ; и само тако би се можда спасла да Срби нису били поцепани. да су једни друге потпомага.ш и све у заједници радили и да нису поједини м ;1Н>п владари и кнезови гледали своје личне интересе. Да су Срби у први мах добро нанредова.ш и да је нарочито десно крило где је баш Вук био, потисло лево турско крило то признају и сами Турцн. Тек када је Бајазит са буздованом у руци долетео својим у помоћ, почели су се Срби повлачитп натраг; после чега је после наступило бегство и она катастрова. Да би се лакшо увидети могло, како о Нуково.ј издаји на Косову не може бити говора, навсшћу овде више нзвора. I. Најстарији извор о косовској битцн имамо у одговору града Флоренције на писмо краља босанског Твртка. У том писму морао је Твртко јавити: како му је милошћу божијом подарено, да му војска потуче Турке на Косову, и како су дванаест племића ћродрлн кроз непријатељске чете и допрли до самог султановог шатора, где га је један од њих насилно убио. На све ово честитају Флорентинци Твртку и називају срећиим и пресрећним оне, који су тако славна дела учинили. Та.ј најстарији извор, који је на брзо после саме битке постао, требао би да садржи у себи непобитну истину. Међу тим он нас само у забуну доводи, јер прича сушту неистину, те отуда тај нзвор не може за нас никакве вредпости имати. Иелу