Отаџбина

битка на косовом пољу

405

етвар, о којој је Твртко Трогирцима и Флорентинцима писао, тенденциозно је изврнута; јер, место да им пише о поразу, он јавља: кико су Срби славно победили. Ево гог одговора: »Преславну нобеду, коју је неисказана милост свемогућег и вечног божанства погледавши стадо своје, с висине Вашо.ј Овзтлостп даровала, из писма Вашег Величанства радосно смо дознали : и заједно са виспном Вашег Величанства веселим срцем радујемо се о н.ој. Јер ма да је наша смиреност всћ давно за овај тријумФ, ко.ји је Вашем Величанству с пеба даровап, како из донесених гласова, тако и из писама многих људи дознала, и ма да нам је добро познато било, да је дана 15. јуна охола продрзљивост и продрзљива охолост оног поштоватеља Мухамсдовог Амурата, који је силом задобивши царство Фрига или Турака хришћанство и спаситеља нашег име намеравао истребити са лица земљиног и да је могао, избрисати га из књиге живих, и који је лудо продро преко границе наших краљевина, на месту, које се назнва Косово поље, са неизбројним хиљадама његове војске, и заједио са два сина, уз велико нроливање крви погинуо, но опет за то што је нашој понизности краљевскпм писмом јављепо, то нам је и врло чг.спо и врло мпло било. Јер шта би нама, правпм ноп1товател>има Христа могло бити јављено красније или славније, ио оне за сва времена знамените битке, у којој је толико хиљада Тројанаца и неверника заједно са оним грозним вођом изгинуло. Срећно је поље толикога пораза, које ће кости поубијаних као вечнти споменик победе кроз многе векове сачувати. Срсћна босанска краљевина, којој је било дато да бије тако славан бој и да .■аку победу одржи десницом Христовом. Срећан и онај дан блаженога Вида пресветог мученика славна и поштовања достојна успомена, кад је било дато да се победи онај најжешћн непријатељ. Срећне и пресрећне оне руке дванајест заклетих велможа, који су продрвши кроз непријатељске чете и кроз веригама саиете у наоколо поређане камиле, отварајући мачем пут тако до самог ЛЈуратовог шатора доспели. Срећан над свима овај, који ]е тако силног војводу снажно погубио, ударивши га мачем у грло и у трбух. А од свију најсрећније је Ваше Величанство, које је освештано тако славном победом, аији спомен нигда неће угинути 1 ) итд. 4 П. Најстарији нак извор, који нам нешто више прича о оној грозној битци између Срба и Турака, то је жмтије деспота СтеФана, које је написао Костангин филозоф око 1431. год. — ПроУвк Д>€ н» млгоУћстнкАго кне^« Дд^дрд кћороужметћ с«. Оћ <кс. не сћтрмк нроуое Жћдлтн н пр«неБр*ц1тм оудн скок, пдте же Хрнстош, рд^ћскцакмм н Ј ! Гласник XXXII, 175.