Отаџбина

БНТКЛ НА КОСОВОМ ПОЉУ

407

Моугск ко никкто кхагородкнћ, №.гохе окдкгихоу ^лкндештен н нск-кркнд и«гшхо\- кк клагоукстнкомог, лбик кр-кие оодоккно обрћтк оустркмн сс кк слиоу науехкннкоу :лко откп^лн:. Н>гдд же бхн^к кистк н акнк онлкуактк св н ккнк^н мкук кк того слмгиго грлдго н стрлшнддго самодркжцл Тоу ;ке н симк отк нн\к ндд.лктк, V. О^амо долазе још и неки вр.ш кратки детописи, који се скупљеии налаз^ у 53. свесци „Гласиика«. и) кк дито 6897 кмстн же скннтн1с нл Косокк- Тоу иогмке 1|дрк Укрдтк н кне^к Дд^дрк, отк нгего а>е Бхлженмн конкцк прнктк игоннп .еТ. дкнк /$.) Бмстк бон нд Косокоу н погмве кне^к Лд^дрк н Лмоурлтк нтннп ,еТ. н 1 |дрсткокд ј«то .8?. /.) Бмстк еои кнежн нд Косокоу с Лмотрлтогм, м«с1|Д нгоншд еТ. дкнк н Лиоурдтд 8Бн н сдм Блдженоуго конкунноу отк Тогрккк прнин Тако пишу наши старвји писцн о косовекој бици. Оад да видимо шта веле странци и то Грци. Од грчких писаца дотичу се косовског боја Јован Дука и Халкондил. Причање Дукино о косовској битци слаже се у главном са кааивањем Константина филозофн ; те за то ћу да пређем на Халкон дилу, код кога имамо две верзије о убиству цара Мурата. Он прича: „кад се већ упустио |Бајазит) у борбу, натерао је Тривале (Србе) у бегство. Турци пак појуре што су жешћо могли за непријатељима, који су бегали, и Трибале, које су као вешти јахачи претекли, иредадоше смрти ; јер су турски коњи да,)еко бољи били од српских, за то су и могли лако да нх у бегству достигну. Турци веле: да је Амурат борећи се ту похитао да Лазара у бегству ухнати; те кад је најжешће појурио за њим, набаса на једног Србина иротив кога окрене оружје. Али овај, какз је био пешак, окрете се и пробурази Мурата копљем у трбух, од које ране је и умрво. — Али Грци, што се тиче смрти Муратове, разилазе се, јер кажу: да он пеје погпно у бо.ју, него кад је стајао за бој опреман, дошао је неки племенит човек именом Милош (Милоје МгјЛогјр), (кога Барлеције назива Милош СоћисШиз, други пак Милоад Кабиловић), те се хтеде упустити у лепшу борбу него што је игда било. Овај је затражио од Лазара да му учини, што жели, а за то му обећао, да ће као прибеглица оружан отићи Мурату. Мурат пак држећи, да је овај пребегао на његову страну, заиоведи, да му се одмах направи место и да каже: шта хоће. Кад је са свим близу врата краљевих дошао, нападне на краља (недем), који је стајао у убојном реду и за борбу опасан. Узевши копље, изврши најлепше дело што га знамо; јер уби Амурата. Али је и сам ту храбро борећи се погинуо. Тако веле Грци: а друкчије Турци, који причају : да је он