Отаџбина

40 X

после добивене битке гонио непријате.Бе и да је тако од једног Орбина погинуо«. То су нам старијн и важнијн извори за косовску битку и у њима нема никаква помена о издаји Вука Бранковића : нити како је Вук баш оцрнео Мњшша. Узмемо ли какав мла1)И извор, то ћемо видети, да нам исти уме много лепше и опширније да приповеда. Год. 1530, послао је цар Фердинанд евоје послаиство под Н. Луришнћем султану ради мира. У том посланству био је и Словинац Венедпкт Курипешић, који је описао тај нут и у том се и битке косовеке дотакао. Код њега читамо: 1 ) „На поменутом пољу Косову стоји озидап гроб, као четвртасти торањ, внсок на један кат, с округлим кровом од олова, лијепо искићен. Ту је сахран.ено тело Мурата, осмога цара турскога, који поче владати год. 1422 п владагпе свега 29 година. На овом га месту, када пође с војском па деспота, који тада бијагпе кнез српски, прободе неки српски стари витез по имену Милош Кобиловпћ. Кад турсии цар Мурат пође с војском на реченога кнеза у поље Косово, онда овај скупи војску, те изађе на цара у намери, да се с њим бије, а у војсци беше и реченн Милош Кобиловић. Премда је Кобиловић био врло славан а заслужап витез, који на гранпци п сваки дан многа јуначка дела нзвоћаше, а о тнх се делих и данас много пева у Хрвата (!) : то га ипак облагаше у његова господара деспота, као да се договара с непријатељем и као да нешто у потаји сну.је. Али му неправду учинише, као што то његов:| дела показују; него само од зависти, као што ^о и сада често бива; и тако не доживи части за оно, зашто је тако дуго, до своје старости, претрпео толике погибели. С тога паде у немилост у кнеза, који му не исказиваше своје милостн као прије ради заслуга његових, а то стари витез дуго трпљаше-. У то доба даваше кнез у табору вечеру многим младим племићем и слугам, посади их заједно к столу и искаже им велико поштовање, а старога витеза Кобиловића пусти да стоји уза стол. Тада разумп стари витез, где кнез свакому на очиглед показује своју немилост н неповерење, што гоји према њему недужному; с тога му беше тешко и жао те науми, да часно докаже своју невиност и да се својим клеветииком освети. Пошто се вечера свриш, ноче он тешким срцем говорити свом господару кнезу и рече: господару, да ли сн заборавно, колпко ли сам пута тебе служећп изложио живот свој витешки против непријатељу ; колико ли сам другим чим посведочно да сам јунак; да ли

1) КаЈ. 1,\; стр. '7