Отаџбина

[;итк.\ НА косопом пољу

409

си то заборавио, кад мене твога старога слугу пушташ те уза сто стојим, а толпку част, која је мени на срамоту, исказујеш млађим. Зп то господару Бог мека је с тобом, а ја ево идем да засведочим да сам ти веран, не би ли опазио колико сам био части вреднији, по онп, којн седе за столом ; јер ја ћу да учиним, што они неће учинити, а ја ћу да свршим своје ратовање, па нека Ну живот изгубити. Иза тога одјаше М. Кобиловић у табор турског цара. Кад чуше за то кнез и шегови помнслише да хоће да их нападне и викаше за њим. А када дочу турски цар и његови људи, да Кобилови1, долази, радоваше се п мишљаше, да Ке им бити пријатељем и да им добро долази, а он им пусти да тако мисле те га лепо примише говорећи: да знају за њ и његова јуначка дела и приЈавише га цару, који заповеди да му га довсду. Тада он захте да насамо с царем говори и цар на то пристане надајући се, да ће му јавитп како ће му помоћи да победи кнеза. Па кад беше сами и цар му пружи ногу, да му је нољуби, тада стари витез рече5 како је неправедно да ти хришћанин ногу љуби, извуче из рукава нож те распори цара одозго па све до срца, те овај с јауком душу испусти. На то нагрне сила а витез утече к свому коњу и већ га узјаха, али га ту ппак на коњу убише. Када ее за то зачу у кнежевој ерш кој војсцн. како Кобиловић уби цара и како сам по! ибе онда тек епозна господар свога вернога слугу. Али турци изгјоивши своју главу, узмакоше, и тако се кнез и његова војека опростпше аа 1>вај мјт Турака.« V целом ово.м причању јс обртпа тачка Милош. () Вуку дакло опет нема нн наЈ .чањег помена, а још мање да говори о издајп. Међу тим писац је погрепшо у хронологији, јер Мурата I. замењује са Муратом II. а коеовски бој узима онај од год 1448. Прича о издаји Вука Бранковића иостала је тек у касније време; тако ћемо прво паћи у Једном ерпеком летопису мз XVII. века. ^ XVIII. веку пак палазимо сасвим опширан опис косовске иитке, и тај опмс ушао је касније и у српске историје. троношком летопису, којм се датнра из XVIII. века, овако је описан косовски бој: „Кад је Лазар већ \зео владу у своје руке, не имаде ппкако ммра од Марка, Вукашиновог еина. Али у рату. којм сс нз одио, бмо је Марко побеђен м тако изгубио еве што је пре имао ; за то иобегне Турцима и почне ове дражитм ма рат мротив Лазара. Тако је мсто и друге рашке кнежеве бунио против Лазара; а пајвише егчга зета Балшу, коме је јавпо: да ће Мурат скоро ударнти на Лазара и ако га победи, даће царство Балши. У то и Мурат скуии војск \ од 300.000 н иусти глас.: да ће на Цариград. Али он пе