Отаџбина

410

ВИТКА НА КОСОВОМ ПОЛ ј У

Јдарп на Цариград, већ на Лазара. који се тиме врло изненадио Освојивши многе градове, приспео је крајем месеца Маја на Косово поље. Отуд је писао Лазару ово: Мурат, син Орханов, позива тебе војводу Лазара, да дођеш и да ми се поклониш, као и други, и да донесеш данак. Ти си присвојио себи господарство, без обзира на нас, па не само да. нећеш да се покориш, већ се још усуђујеш краљем називати. За то, ако си краљ, а ти изиђи са твојом војском на ово поље, па да видимо, чија је земља. \ко пак дођеш да нам се поклониш, биће тп указана милост. Лазар му пак на то одговори : из вашег писма сам разумео. шта тражите — али све то не зависи од мене, него од кнезова и велможа, који ме поставише за господара. Ако пак хоћеш, да ти се ја сам поклоним, то не могу ради заклетве моје. За то се стрпи док и ја не скупим моје људе и теби на сусрет изиђем; па ако они пристану, да ти се поклопе, ја ћу то први учинити. Ако дотле нападнеш на земљу, то ћу бити принуђен да ти изиђем на сусретУ Крушевцу, 24. маја 1 т89 год. Мурат је видео, да Лазар има право, те се за то утврди на врло богато.ј косовској равници и причека на Лазара. Осим дворова Неманића у Неродимљу, Милошевих у Липљану, Страхињиних у Топлици и Југ-Богданових у Лесковцу, не разори пишта више, и Лазару даде 17 дана на промпшљење. Лазар позове најближе своје кнезове, да се поразговори; али неки почеше саветовати: да би боље било, да се Турцима покоре. Но како се не беху сви искупили то Лазар и патријарх Арсеније II. пошљу на све стране иисма, позивајући кнежеве да дођу на Косово, јер је већ време, да се Мурату одговори. Сам пак скупи до 60.000 и наместп се на обалама реке Лаба и Ситпице, и чекаше на друге. Кнез Валша Зећанин и ако најближн, ие до1)е, већ скунивши своју војску, постави је на границу својгх земаља и чекаше на време, што му је Марко обећао. А кнез чахумски Радич, скупи до душе војску али се због даљине закасни, и кад чу на путу: да је страдала српска војска на Косову и Лазар погпнуо, он си сам одузе живот. А и кнез Вук Бранковић био је лукав. кога је Балша п Марко подстрекавао. Милош Обилић пак беше нрло храбар борац, мри том вешт у војничким стварима и Лазару врло веран и одан. С тога му и даде Лазар своју кћер за жену и начини га славним вођом војске. ради чега је и мрзио Вук Милоша. А поред тога било је и свађе између Лазаревих кћери, а жена Вука и Милоша. Препирући се сестре ради лепоте и храбрости својих мужева дотле су дотерале, да је Мара ћушила Вукосаву. У двобоју, до ког је каеније дошло, победи Милош Вука, те овај из срамоте поче опадати Мц-