Отаџбина

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

411

лоша. Међу бољарима било је јои1 два названа по рекама не да леко од Косова Милан Топличанин н Иван Косанчић, од којих је један био тумач. Они су били храбри и учевни људи и често су одлазили Мурату било ради опћих ствари било да уходе во.јску. С њима је Милош у великој љубави био и за све рече Вук да хоће да се предаду Турцима. На вечери, која је била 14. јуна, дакле пред саму битку, водио се међу онима, који су били иоивани разни разговори а између осталога говорило се и о Балши, који је откриа тајну свога срца. Лазар се наслонио био на сто и дуго је тако ћутао: на послетку узе чашу и рече: здрав сине и војводо Милошу, нова неверо са твојим саветницима. Милош је одмах знао, да је то од Вука потекло, па за то одговори : ја невера царе несам, невера ти код колена седи. Уставши љутит од стола рече: сутра ћеш видети, ко је вера, ко невера; ја желим убити цара Мурата и за тебе умрети. За тим се удали од стола, а за њим оде Милан и Иван. Целу ту ноћ су се спремали за бој. Лазар Је још после остао за вечером, не мислећи ништа о промени Милошевој; сутра дан је рано. устао и отишао на јутрен.е у цркву. Милош пак с Миланом и Иваном седне на коња и оде у турски стан. Рекавши ту да има нешто с Муратом да говори, буде пред њега изведен. Али, кад је са свим близу био, место да га пол.уби у руку, он извади нож и прободе Мурата. Одмах буду нападнути, но они се бранише и секоше Турке, док не паде већ Милан и Иван, а Милош остаде сам. И скоро да умакне, кад му од многог напрезања поче крв на нос ићи; а после по савету неке бабе подметну Турци под Милошевог коња мачеве и тако убију коња. Тој баби је после Милош везан одгризао нос, отуд постаде Вабин нос. Но Милош је био у стању да умакне, јер му остало конље, на које ее одупирао и по 30 лаката дужине преекакао, док му се копље не сломн и њега тако Турци ухвате и доведу пред Мурата, који нареди, да се одмах одпочне бој, да впди, још док је жив, на коме је царство. Лазар је још био у цркви, кад му јавише; да су Турци напали. Одмах нареди Милошу и другим војводама, да поставе војску у убо.јни ред; али му јавише: да је Милош с Миланом и Иваном прешао Турцима. Када чује то Лазар и друге војводе, сви се ужаснуше јер помислише, да се Милош предао Мурату. Алн Лазар пун духа а у нади у Бога уседне на коња, охрабри прво војску и први удари тако силно на Турке, да их је скоро до Муратовог табора потиснуо. Међу тим Турци се увере да је српска војска мала, па се мало укрепе; у том и Вук Вранковић са својом босанском силом, т. ј. са 10.000 војника, одцепи се од Лазареве војске и стане с друге