Отаџбина

412

битка на косовом пољу

стране Ситнице. Кад то виде Лазар, а он повика : нроклет бно Вук са свима својим делнма за живота и после смрти ; а за тим се окрете војсци и рече: ко хоће да се одвоји од мене, тај нек иде за проклетим Вуком, а ја ћу данас да погинем за веру Христову. Ко послс мене остане, горе 1.е дочекати. У другом судару се Лазартако жестоко борио, да је река Снтница од људске п коњске крвн сва поцрвснела била. Лазар. онако корполентан, а у љутини тако је ударао, да је једним ударом мача и човека и кон.а на двоје пресецао. И да му се неје војска разбегла и уплашила, или да неје Вог некако хтео. могао је лако бити победитељ. У тој борби погине Лазару коњ, и док је он на другог сео. помислише војници да је погинуо и почеше бегатп. У том се Лазар опет показа и поврати опст у неколпко ред. Лазару и по други пут погине коњ: али он се још држао са својима. Кад му већ н трећп коњ паде, овлада у војсци неред ; а Турцн видев то ударе што су жгшће мог.ш. Многн, којп се не могоше бегством спасти падоше од њихова мача. Ту је погинуо и Југ Богдан са својих девет спнова, ноји су управљали левим крилом. Лазар впдгтшп да је све изгубљено, уседне на коња и почне и сам бегати, али на несрећу упаднс у једну јаму, и тако га Турпи ухгате. У турском табору је још затекао Милоша жива, па видевнш шта је учинио рече му; нека је благословено дело твоје и ти нека си благословен од мене: а.ш за проливену крв одговар;|ј данас пред Богом. Иа зпповест Муратову буде Лазар а после н Милогјј погубљен. После тога умре и Мурат. 1 Из наведенпх извора може се лако видетп. како се прпче о косовској битци све више шнриле п како се о издаји Вуковој тек у касније доба почело говорити. По народноЈ традпцијн десила се издаја на самом бојном нољу ; а.ш је вероватније. да се нека издаја пре битке извела — а то је издаја политичког плана Лазаревог. Лазар је ишао за тим, да створн ве.шку коалицију радн заједничке одбране. Кад је Лазар тајно послао посланство. Твртку, да учинп савез, Твртко је то носланство врло лепо примио; и том се приликом нзразио, да му је жао, што се још и пре неје дсшло на ту мисао. Најпосле се и сам састао са Лазарем и с њим свршно уговор, али неки кнез од Александрије на граници Босне, отишао је султану и издао све што се против њега сковг»ло. Уједно је и своје услуге султану на расположење ставио. 1 I} Гласник V. стр. 81 — ИО. 2 Мијатовић по 8еа<3—есЈсЈт—у.