Отаџбина

БИТКЛ НЛ КОСОВОМ ПО.БУ

лео. и.1и их шта зише с бока изнснадио. Отуда је он ири повлачењу морао више десно узети правац. А то је он на сваки начин из тактичких обзира учинио . У том тренутку можда се нронео лажан глас : да је неки Драгослав Пробић, као што турски извори причају — изневерио хришћане. Да ли се та вест од збил>е пронела по српској војсци и да је несу можда Турци растурили, као што и Хамер вели да би тако пре збунили Србе, што је са свим вероватно, то се пе зна за извесио. Српски извори не говоре ништа о том, нити они знају штогод о том Драгославу Пробићу. Врло је могуће дакле, да се Вук иовукао са својим оделењем али не из какве рђаве намере већ више из стратегијских и полпТичких разлога : а то је наравно онда тек учинио, кад је видео, да нема помоћи, него да ће битка изгубљена бити. Ако се дакле Вук и повукао, то не мора бити да је учинио одмах издају, али га народно предање као изда.јипу жигосало. Ми не можемо до д\ше знати какве је мисли имао Вук у души својој пре битке нити то, да ли је он нгда помишљао на царски престо, и да ли га је та мисао водила издаји али правих и стварИих доказа за то немамо. Летописи, што причају о Вуковој издаји, веле да се Вук одмах у почетку битке повукао. И то се не да замислити, јер Вук неје могао напред знати, да ће Лазар пасти, ако Срби п побеђени буду ; као што не би ни било, да неје несрећа хтела, да падне у рупу. Па како би онда он могао погледати своме тасту и (( господину" у очп, да се Лазар спасао. Најпосле да је п знао да ће преживетн Лазара, зар неје помишљао да остаје босаш кн краљ Твртко, па да су ту и Валшићи његови рођаци ? Међу тпм ако је било две странке, као што пре поменуто, ј.едне за рат, друга за мир — и ако је Вук другој странци припадао, као што ја држим, онда и то говори у његову корист. Да је Вук пшао на издају то држим да је прво и нрво на који други начин издао, а друго њему би онда баш највише ишло у рачун, да се с Турцима рат води. Али Вук, као старији и искуснији човек, па сваки начин је саветовао, да се за сад с Турцима ступи у преговоре, а не у борбу п то с тога, што је увидео да су Турци много спремнији и бројем надмоћнији , на прогив Срби доста неспремни, то прво; а друго, што је ваљда приметио неку тромост, неку малаксалост, а при том још и неке несугласице. Но кад је већ друга странка победила, кад су већ Турци упали, то је он заиста у чистој намери и чистом савешћу изишао са својом војском на Косово, да тако помогне своме господину и тасту и да зајсднпчки стану на нут турском нустошењу.