Отаџбина

БИТКА IIА КОСОВО.М ИОЉУ

41 о

0 смртп Лазаревој нс ннамо оиет ништа позигпвио да кажемо; да -ш јс одмах страдао. или су му му тек носле одсекли гааву. што држим да ће доста вероватно бити. Но то се зна, да је Милпца носле добила тело Лазарово и да га је после неког времена са сином Стеваиом н другпм знатним људима и свештенством мз цркве у Приштини, где је пре лежало било, пренела у манастир Раваницу, који је он подигао. У тој пратњи участвовао је н Вук са својом женом, децоМ и свим слугама; и одао највсће поштовање. II го говори у ирилог Вука; — јер да је Вук од збиље издао српску војску, то заиста не би имао обзпра, да погледа у лице царице Мнлице, сиојс таште; нмти би му допустпла савест да се приближп мртвом телу таста и господина свога, чијој смрти је узрок његово неверство било. Протнв издаје говори и његово понашање према Турцима после косовске битке. И ако се и <>н морале њима покормти и данак пла1>ати, као што су то и другн учинилм, то је он више пута избегавао, да испуни све услове. Често пута је он с њима у сукоб долазмо, а особито не1е могао с Бајазитом да се сложп. Па какву је награду најносле добмо тај назовм нздајица Вук? Награда му је ето та била, што је изгубио и оно што је пре имао, и што је на послетку у изгпању свршио свој живот. Што неки узимају за доквз о Вуково,| аздаји тобоже његово касније понашање према царици Милици и Стевлну — то држим да о томе пе можс бити толико говора. Ако је Вук можда, као што већ напред рекох, био тог мишљења, да би боље било да се с Турцима до бољих времена измире, то је сад после саме битке са свим противно мнслио. Док је на Једној страни била Ми.шца са Стеваном спном, ко.ја јс хтела да сс измири са Турцима, дотле је Вук томе противан био. Вук је видео, да су Турци одржа.ш победу, али то је била Пирхова победа над Римљаннма; и он је добро знао, каквих је жртава стала п .их та нобсда. За то је он држао, да би требало наставити рат с Турцима, алп наравно уз припомоћ п других суссда. Вук се дакле неје слагао у мишљењу са Милицом и Стеваном, па јс за то морао до!ш у сукоб. Па како му је »држава" његова, у којој је још за жива Лазара владао, у опасност дошла, то је он на сваки начин принуђен ојо да је бранп. Ако је можда и би .10 дакле какве ногрешке и кривице код Вука, то .је више биао кривпце код саме царице Мм.шце. Да је на послетку Вук учинио издаЈу, зар би Стеван син кнеза Лазара, могао усиннтп 'Бурђа, смна вмновника очевс смрти, и поставити га за наследника у свнм земљамц у којима је он пре вла-