Отаџбина

418

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЉУ

јор каже: пат ецш Тигсогит тиНо ргмезкапИогез егап(: е^иЈз ТгЉаИогит, — конценхрација моћи и брзина у раду; неслога у срнској војсци. која и онако бројем мања беше; — све то и друго шта још стекло се на Косову, да ископа гроб и српској војсци и држави и слободи. Али не само иораз Срба, смрт цара Лазара и Мурата, чине ту битку важном. Она је и за то важна, каже Цинкајзен, јер се у њој, као првој битцн, коју су Турци у Европи на отвореном пољу имали, огледа надмоћност лаке турске пешадије над тешким масама оклопника на западу. .Тер и ако нису потпуне вести о току саме битке, то се ипак може лако увидети, да хитроћа и вештина у нападају, као н брзина и хитрина у покретима, чиме су се одликовале лаке турске трупе, највише допринеше поразу сриске војске, која се оастојала највише из тешких оклопника. Европска вештина ратовања не мога још да разуме ону поуку, која јој се пружила на Косову, те отуд неје могла ни да се користп у каснијим ратовима с Турцима. Први удар био је најодлучнији, и победа на Косовом пољу могла је послужити као сигнал за она дела, која су Турци касније починили и која одржаше њихово господство у Европи за више столећа. Витка на Косовом пољу је најважнији догађај у српској повесници. Она ископа гроб српској царевини, српској независностн и цвету српског народа. Србија не постаде до душе одмах непосредна турска провинција; народпост и унутрашњи живот остаде у неколко још недирнут — али она престаде као самостална држава егзистираги. Земља би опустошена, многа села попаљена, градови порушени, становници посечени или у ропство одведени, а многи тиме у шуме и плаиине приморани да тамо спасу живот. Славни манастири са бпблиотскама бише попаљени, стара цивп.шзација и култура унигптене. Србија не имаде више с гаре моћи; она мораде прпмити на себе јарам турског господства. V. После смрти Лазареве дође на српски цресто његов син СтеФан. Он је био доста научен и побожан, алн иначе глаб владалац. Оцу пе беше раван, а Бајазиту не дорастао. Турцима је морао да плаћа данак и да им даје војске у помоћ : а да би Вајазита још више придобио, мораде пристати да му даде најмлађу сестру своју Оливсру за жену. Најпосле је морао сваке године лично ићи на поклоњење .