Отаџбина

420 БИТКА IIА КОСОВОМ ПОЉУ Кад је год. 1 396. Жигмунд на челу одабране војске пошао на исток против Турака и до Никопоља доспео: налазио се у турској војсци и СтеФан са својим српским одељељем. Ворба је била заиста жестока п очајна — но Турди ипак одрже победу. Томе је највише доиринео СтеФан, којп се са својима врло храбро борио. Па и у великој битци код Ангоре 1402 био је СтеФан са Србима. И ако су се Турци, а особито српски оклопници, врло храбро бсрили, ипак морадоше подле1 )И. Сам Бајазит буде ухваћен и у тамницу бачен. — Тим је држава Турска већ уздрмана била; и час дође, када се турском господарству у Европи лако могаше крај учинити, м тако опет повратити она стара слобода и независност. Срећа се у гом тренутку заиста смешила на Србију; али нити СтеФан нити други се користшпе тим приликама. Да су се народи на балк. полуострову умели користити несрећом свог непријатеља, то би они сад лакше него икад моглн смртан ударац задати турској држави. А.ш међусобна завист, даље морални пад источњака, оне старе предрасуде Западњака према источној цркви, даље криво веровање : да ће грађански ратови између синовч Бајазитових еами упропастити турску државу — све је то уздржало Хришћане, да не ударе заједничком силом и да тако не прегазе турску државу. Па како је могла Србија да оживи поново, кад СтеФан после оног великог турског иораза, место да склапа савез за нападај, он се договара са царем Манојлом, како да бране новог султана од других претендената. Па п ту је врло кеконзеквентан био, ради чега је највише патио народ и она јадна земља. А шта да кажемо за оне ратове између СтеФана и Бранковића — па између СтеФана и рођеног брата Вука? Сада већ ништа него да их осуђујемо и сажаљевамо. За оних силиих ратова између синова Бајазитових, прелазио је СтеФан сад на једну, сад на другу страну. Шта га је у томе руководи .10, не знамо; али то знамо, да је та његова политика за Србију врло штетна била. Тек за Мухамеда је Србија мало одахнула. После смрти његове (1 422) опет се пружи прилика Србији да скине онај јарам; али СтеФан не покуша ништа. Он је дао реч: да ће веран бити и његовој деци. Да би дакле одржао своју реч, пусти да земља и даље иати од Турака а народ и даље да носи јарам. У ово време је ипак почео поново нагињати Угрима а и сЂурђем је у слози и пријатељству живео. Али он не доживи никакве плоде од тога, јер умре 19. Јула 1427. год: а за наследника свога постави Ђурђа, кога је и усинио био. Као што рекох, СтеФан је врло чудновату по.и»тику водио. Овамо је и хтео да се некако ослободи турског господства, а овамо