Отаџбина

Л А 3 А. Р

423

Дај нам срце Обилића, Крилатића с.1авног лет, Братску слогу Југовића, што знадоше дивно мрет ! Да витешком Србин руком сруши тешког ропства мрак, Од Валкана до Адрије нек слободе сијне зрак ! Свете кости прадедова, Српски народ зове вас: Убојници, са Косова, Благословте од сад нас ! ДРАГ. ^Т*ЛИЈ"Б..

Л АЗ АР Трагедија Милоша Цвети^а (одломак) Чин Тре^и. Појава IX. V Неродимљу — Унутрашњост цркве п св. Богородице". На средини уЈвишен. гроб цара Уроша. На гробу горе свеће, а иоврх гроба велико кандило) Југ Богдан, Милица, и Краљевић Марко. Марко (клечи поред гроба) : Оирости, опрости. царе мучениче ! Опрости недостојном сину што иаде на твој гроб да те"преклињући умоли : опрости оду, опрости родитељу МОМ. (клоне на гроб). Милица (стоји с леве стране ; после мале паузе приђе му). ПреСТаНИ и устани Марко. Не убијај и себе тугом и јадом; тим се не дижу мртви нз гроба! Југ Богдан (приђе му, такође о лева|. УстаНИ МарКО, Прибери се! (полако га обоје подпжу! Марко (подижући се полако) 0. што ме не оставите да овде изданем! Да изданем над овим племенитим. добрим и драгим царем, кога сви заједнички... у најлепшем добу... пре времена одагнасмо у гроб. Југ Богдан (ступајући с Марком и Милицом напред) Нв зборИ тако Марко. Биће ваљада у Српству још кога од нас. који не носи на себи никакву кривицу за то.