Отаџбина

424

Л А 3 А Р

Марко Пе хтедох тиме тебе прекорети јуначка и поштена старино! Ти си од најезде турске први изгубио државу... Па и ако си био остављен и увређен од свију, ти си се ипак борио свуда и уз свакога, који се год тукао с Турцима, и бранио остатке царевине. Милица (тихо в живо Југу) Сад је тренут. Растужен је, сам помену неслогу. Прихвати, оче. и отпочни. Југ Богдан. Да, нажалост. тако је Марко. Што учиних, не примам у своју заслугу, јер ми то дужност беше. Али кад си већ споменуо неслогу, која је узрок свој нашој несрећи и опадању силнога царства... и кад се већ до сада нико не угледа на мене... зар не би могли сад ? Још није доцне, још српство има толико снаге да слогом... ако је свп пригрлимо.. . може не само сачувати, него и вратити целину, углед и сјај царства пропалог. Марко (мало вдненађено). Шта мислиш тиме старино ? Милица (живо) Па мисли то, да је и сада тренутак када треба да падну све задевице и мржње, кад ваља свима и свакоме да опростимо, да сваком Србину одјекне у срцу а грмне са усана: слога! слога! Марко: Па ко је крив што не грмне и одјекне? Зар Марко изазива неслогу из пакла и врже је у срце ? Југ Богдан: Не, није' И за то што није, за то се на њега и обраћам. Зар не би он први могао показати пут којим се до слоге долази? Зар племенити Марко не би могао први пристати на помирење. измирење ? Милица: Та зар Марко не зна да се османлијска најезда спрема са досад нечувеном и невиђеном силом. да остатак царства смрви и уништи? Југ Богдан: И зар до Марка не доире тај глас?. .. који вапајем својим позива све српство у бој ? Марко (°ад тек схвати разговор и прене се) : Не Даље СТарИНО !... Сад тек разумем твој смер и цил>. Тај твој покушај противан је нашем споразуму и договору. Задали сте ми