Отаџбина

430

.1 А 3 А Р

те : уби. уби мене, али спаси... народ... спаси царство, спаси Сриство ! (падне иред Марка). Марко (стајао је за то време пренеражен с уздигнутнм мачем ; сад испустп мач и клоне) Није Марку стало до земаља. а још мање до круне злаћене... У Марку живљаше мржња и освета... али ево где их у овај мах нестаде. Ти је уби и уништи. Право си рекао старина Јуже «Та зар Марко да не пође са браћом у бој ?» Не не ' Даље од мене сенп палих јунака, даље и ти света сени оца и родитеља ми ! Ја вас отнскујем од себе, ја газим преко гробова ваших. јер ме зове народ. царство. српство ! Лазар I екочи и рашири руке) МарКО ! Марко (окрене ее и покрпје очи руком) Лазаре, не смем да ти погледам у очи... Ти си ме постидео. Л.азар (с усхићењем) Нема зашто да се стиди Марко! Подигни поносно главу па на срце твога старог побратима ! Марко (узвикне и падне му на груди) ЛаЗЈАрв ! Ови : Живео Кнез Лазар ! Живео Марко Краљевић ! Живела слога ! Марко (отргне се) Ох како ме та речца усхићује ! Како ми се грудм шире и надимљу, а срце расте од милине. На ноге браћо и соколови ! Дижимо се, на у свети бој ! А пред нама нека лебди и нека нас води. наш дични и поносни вођ. . слога ! Ови: (Т ргну мачеве и внчу громко) Слога, слога! Живела слога! Лазар (блажено) Ох, како то одјекује у срцу... нека ударе звона (даде руком знак у олтар) и нек се захори света песма (звоиа зазвоне, пз олтара се зачује «Возбраној војеводје...®) у СЛ&Ву измирења и слоге ! Нек се пронесу ти божански гласи с краја до на крај српства !... Стрепи, Мурате, с целом твојом дивљом силом од четири стотине тисућа ; слога је дигла цело српство на ноге да те силом победи! Стрепи ово ти је последњи бој са српством. Дижите се војводе