Отаџбина

Л А 3 А Р

429

Дазар (громко својима Мачеве у корице! Мир ! Нико да се није макнуо. Нас двојица ћемо свршити борбу. јМарку) Заносил' те сјај круне?... Марко живо упадне у реч Мислиш зар да ме тим светлим знацима заплашиш ? Лазар наставља) Ено, узми је. Ја је само за тренут положих на своју главу, да је пред тобом скинем, те да ти покажем како је се човек лако одриче, кад је ни кад није ни желео ни тражио. и ако му је од толиких нуђена, и ако му беше у рукама, у власти. у својини. Бук (живозасе Да. остави је само ту. у мојој држави, ту јој је право место. Марко (бесно) Не збори даље већ трзај мач ! Лазар |као пре) А јеси ли жељан земаља? Ево узми све што ти отесмо; узми Вукове... Вук (живо за се) II опет моје земље. Дазар (наставАа) Узми и моје и Ђурђеве, узми све и задов^љи се ! Марко (увређен) Не треба ништа Марку од свега тога ; њему треба освете, крви ! Овамо ако је заостала још која капљица поштене и јуначке крви у теби ! (пође Лазару) Југ Богдан (стане пред њега) Прибери се , Марко , не иштети се ! Милица (стане смело пред њега) Само преко мене мртве може лоћи Марко до Лазара. Лазар (јако) Још једном велим : даље! На страну сви! (Махне руком Милицн и Југу; ови се уклоне) Па вВО, вВО ЛаЗара (Откопча мач н баци од себе; раскопча хаљину на грудима) ЕвО ТОГа Лазара, коме на главу врже толики терет, а на душу тако грдан грех... ево га. ево ! Ево његова срца. удри мачем, проли му сву крв. Исеци га у комадиће и погази их. Затапкај твојом осветничком ногом по врелој крвци његовој. Раздроби му главу и разори мозак, нека ганестане ! Он се неће бранити. Али пре него што то учиниш. допусти да сагнем ову седу главу, да савијем колена пред тобом (клекне) и да ти довикнем преклињући