Отаџбина

428

Л А 3 А Р

Марко (као горе) Могао бих! Милица (још живље) Или ако падну, зар им не би по•завидео на витешкој и јуначкој смрти? Зар би могао примити проклетство целога народа? Марко (као пре) Могао бих. Југ Богдан (узбу1,ено) Зар би могао преживети да српство без тебе пролије сву своју крв. и сломн сву своју снагу ? Зар би могао иреживети да се моћ. сила и слава. срећа и будућност српска и сав сјај царства. . у тој крвавој реци утопи, угаси, нестане ? Марко (одсудно) Могао бих (узбуђено) у Марку не заоста ништа до само мржња мржња! / из те мржње ври и кипи само једна жеља: да се још једном заратим с Лазаром, па да га у отвореној борби иозовем на оглед јуначки, да се сукобим с њим па да му овим мачем пробијем небратско срце, да целог Лазара пред војском и јунацима исечем на ситне комадиће. да их погазим, раздробим И смрвим, да ИХ уништим ! (V тај мах отворе се двери на олтару, и Лазар се поЈави у порфири и са круном на глави, са скиптром и јабуком у руци. Кад Лазар ступи пред Марка, двери се затворе, а из побочних врата изађу остала господа: пред левима Вук, а пред деснима Ђурађ). И Т&КО МИ јакога, силнога (ногледа на олтар) и СВвМОГућвГа... (угледа Лазара н тргне се) Ха. Шта је оно? Је ли оно сен великога и силнога цара Душана ?! (застане пренеражен). Појава X. Лазар, Вук, Ђурађ, Влатко, Мусић, Орђ, Милош, Милан, Иван, Митар и остале војводе. Лазар јзастао Је за тренутак пред дверима; за тим прилази гробу Урс>шевом, скине круну, и све остале царске знаке и положи ћутећи на гроб, а остане само у стихару, па онда пође Марку — за то време свечана тишина). Марко позна Лааара Ха! Та то је Лазар! То је издајство, вероломство, превара трше мач) Шта, и сви његови? спазнв и остале Нек вас је још толико, Марко не преза. Трзајте мачеве па нека се намах овде сврши. Али најпре Лазар : његове сам крви жедан сви тргн» мачеве осим Лазара)