Отаџбина

.1 А 3 А Р

427

нији, који би. изазван неслогом и раздором појединаца. не само донео нроиаст и смрт нојединцима и појединим деловима Српства, као што беше случај који помену... него би донео смрт и пропаст свима .. целоме Српству. Па зар и Марко да учини исти грех, зар да учини још већи. грђи и страшнији ? Марко. (угушеним гњевом и болом) хоће и мора; мора, јер тако хоће! Милица. Зар Марково витешко и племенито срце то да учини? Марко (као п ре | Марко нема осећања, нема племенитости. јер нема срца! Лазар својим првим грехом зареза у њега широку и дубоку рану. Широка је и дубока, јер је зададе побратимска, братска рука и братски мач. А кад закрвави и зарати самном... откидајући комад по комад моје земље и државе, ломећи снагу и своју и моју. и проливајући братску крв... ломио је и кидао је комад по комад мога рањеног срца, које је на тако небратскп начин раздробио. смрвио... Па зар с тим Лазаром да се ја мирим, да с њим пођем у бој, да заборавим и да презрем родитељску сен, да заборааим сени оних јунака и витешких бораца што први падоше и умреше за цело Српство? Не. то Марко не може, неће, и не сме учинитн; Југ Богдан. (погледа на олтар) МарКО ТО МОра учинити. И ако нема више срца, остаде му његова племенита душа, п она ће га нагнати на то! Марко (мукло н отално; Никад; боље смрт! Југ Богдан. Не, то нпје одјек душе. Та зар би Марко могао мирно гледати страшни и крвави бој... који се спрема... Милица (живо) Зар би могао гледати где пада јунак за јунаком. Србин за Србина... другови његови, деца и синови ове свете земље? Марко (пркооно) Могао би... Може, јер хоће. Југ Богдан (живо) Зар би могао гледати мирно где други побеђују и сатиру непријатеља... где се ките јуначким поносом и словом ?