Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

4 5 9*

тога сам платио у цркви да се сваке године на тај дан очита молитва за мене. После, ево куршума. Кад умрем па ме буду саран.ивали, нека га мету опет на моје треће ребро.« Он ми показа зрно које носи у једној кожној кесици, на онда се спусти у село. Водило га је једно надничарско дете. Треба да имам више стрплења са сиромашком; његов је живот био бар једна кап у мору историје — Погођен од непријатељског зрна.... Оловно зрно може да се извади, а стид и срам... Што год доживим све се у М01ИМ мислима окреће у оно једно нерешиво гштање. Мајка ми је и данас казала праву реч. Кад јој рекох да ни онда нисам била потпуно срећна, она рече. „Па и ти си сама себе варала. Тако је увек у свету - ко год је преварен, сам ]е томе крив, само што то никад неће поштено еам себи да призна." Чича је Пера права весела сиротиња, свагда добре воље, а од кад је самном, са свим је срећан. Он ми доноси наруџбине, односи што јс урађено, и обоје добро зарађујемо. Осем тога он ми спрема дрво. Секиром и тестером служи се као тнца канџама и кљуном. * Данас сам примила први новац који сам радом руку својих заслужила. Чича Пера избројао ми паре на столу. Он не прима банке, само сребро. За метални новац вели да се «смеје». На то смо се обоје смејали. Колишна је ова зарада, па опет како ми добро чини. Целога живота само сам уживала. Од куда ? Живела сам од туђег рада, од онога што су моју претци оставили. Сад већ могу да плаћам Валпурзи за моје издржање. Она није хтела ништа да прими, али је нећу другаче. * Четири је пуна месеца како сам овде. Руке су ми отврдле и огрубиле. Вндим на свакоме покрету да ме од срца воле сви који су око мене. * Страховито је хладно на овој висини. Али нам је шума близу а моја грдна пећ је пријатељ који не охладни ласно. Кад се Ханс врати из шуме, треба му често читав сахат док се открлви. За то време не треба му ништа говорити, врло је љут