Отаџбина

458

Н А II Р Е С Т О .1 У

— Хм, крај огњишта... Јес, онда се мисли размиле у шетњу ! За Ханса нема ништа горе на свету него „ићи у шетњу". Он не може да појми како људи иду тако 110 свету беспослени, кад би паметније било лећи на клупу на одспавати неколико откоса. '/> Ја све мислим' да је поштепи Кент имао глас Вроненов, онако из широких пуних груди; у младости морао је Кент изгледати као Вронен. Пред мојом душом пролази читава литија познаника, Оамо крал>ица и Бронен живе увек узаме. Краља је са мојом прошлошћу са свим нестало. он је избрисан; у мојим сновима снивам многе људе, али њега никада. То је некаква загонетка, коју ја не умем одгоненути. Кад се човек у самоћи узме сећати, много ко.јешта отпада, па и многи људи. Лични лекар није мени лично био ништа внше него и другима; Ема је била са.мо ехо. Кад тако станемо пребро.јавати, мало остаје; па ја и јесам мало у свету оставила. * Звек прапораца на саоницама једини је звук који се сада чује; сада је велики посао у шуми. Снег и лед су доле сметн.а саобрачају, и овамо горе у планинама постају друмови. * Кад год залаје пас у дворишту потрчим прозору — можда је какав странац, ко зна .. Ала кад би сад на једанпут дошао идендант или још боље лични лекар, па би ме звали, па би ме одвели натраг ? Ја дрхћем. Зар би ја морала поћн ? * Старог Јохема почин.ем уважавати. Јутрос дошао к мени у празничном оделу, са сноменицом пз рата за ослобођење на прсима, па ми некако поносито рече: „Данас ће бити у цркви молитва за мене. .1а сам. онда служио Наполеона исто као и наш Краљ. То беше љета Господњег деветог, у данашњи дан. До подне сам био здрав и читав, а после подне тако око три четири сахата погоди ме непријатељско зрно овде, у треће ребро — за то и носим споменицу на десној страни. Ја паднем п само помислих : Лаку ноћ свете, због јаранице моја! Још оида је моја жена била моја јараница. Е, а после ми извадише куршум из груди, па сам оздравио. Али такав се дан не заборавља ласно. С