Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

457

Отрашан час у сумраку! Нешто ме вуче да се вратим у свет. та он је мој. Шта се управо десило? Зар их нема хиљадама које су као ја — па ,киве поштоване од свакога ? Шта је то што у мени виче : Ти мораш да испашташ. Та само да се појавим, па као да није ништа ни било. Пикантна авантура. Неколико недеља је нестало... Треба само да будем дрска... Четири уцрегнута буина лете, цео свет скида капу, ја сам лепа, нико не види шта је очева рука написала на мом челу. На њем> се блиста дијадема... Ето га ту, написано оно страшно ...мени је као да моју душу видим пред собом. Има нешто шта би се могло назвати душино детињство, Тога има у старамајке у пркос њеног огромног искуства. Ах када би могла добити то детињство ! Али зар га онај није на веки изгубио, који га тражи ? * Стари Јохем доноси ми често свој готов новац да му га ире бројим комад по комад, јер вели да људи грозно варају када се тиче новаца. Мој катранџнја вели да сељаци увек сурово поетупају са својим изнемоглим родитељима, па ме онда пита »За што мора Јохем тако дуго да зкиви, а од живота нема ништа друго до мржње и неповерења?® Ја не умем да му одговорим. Стари Јохем прави је сељачки 1ир. али пошто он може да се тужи суду, што је већ и урадио, то његова судба није довољно трагична. Али Краљ нема суда коме би се тужио, он неће ннкога да тужи. За то Је његова судба узвишено трагична. Пријатељу ! Кад будеш у себи сам себи судио, зовни мене. Нико те не може оитужити до ја. а ја не оптужујем тебе, но себе.. и ја исгшштам. * Ватра на огњишту уереКава ме по читаве сахате. Како је леп огањ! Шта су према њему дијаманти и брилијанти? Сиромах мој слепац, он не види ватру. У свакој је куКи ватра најлепше — човек је морао да обожава ватру. — Сада си нешто добро мислила — рече ми Ханс данас када сам крај отвореног прочора седела — тако си мило гледала — до даде он. Очевидно би хтео да ме пита, али он памти своје обећање па ме никад ништа не пита, него окрене на други начин. Ја му сама казах шта сам мислила; Из његовог лица нрочитала сам : на то и не вреди мислити. На послетку рсче.