Отаџбина

Н А. ПРЕСТОЛУ

461

Дуго сам се чудила што никад ништа не чух о родбини Хансовој. Сад ми прича чича Пера да му је мајка врло рано умрла, а оца није никако ни знао. Сада ми је много што шта у понашању Хансовом јасније; али је сад све то у толико лепше. * Најбоље је на свету имати здраву крв, чврсте мишиКе и јаке живце. Ко још уз то пма и чисту савест! * Ја волим сумрак, када постепено дан прелази у ноћ — ко са природом живи живео је пуно сваки дан. Светлост и ватра граде човека човеком. Само човек може и ноћу да живи. Свезнајући ШнабелсдорФ рекао је једном ; «То, колико који човек и ноћу живи, право је мерило културе®. Сада у двору седају за ручак; шале се смеју се силним анегдотама. Кад би се нешто ја на један пут појавила међу њима... Не бојте се, живите мирно вашим животом. Па онда се одвезу у позориште — Да није данас? — Јесте, ја сам и заборавила да је данас мој дан рођења. Пре годину, на данашњи дан била сам на балу као вила језеркиња и тада ми је под палмама рекао — још чујем његов глас — »Ја сам намерно изабрао данашњи дан — само ви треба да знате. само Ви и ја». Хо, она ноћ! Да ли се они тамо мене сећају? Мисирци о својим светковинама наместе и спомене својих мртвих... Ја не могу даље да пишем,.. Хоћу да упалим лампу ваља ми радити. Доле у селу има један глухонеми, који се бави грубим дрворезом. Он не зна ни читати ни писати, не зна шта је религија, не зна ништа ни о чему. 0 заветенима и празницима, стане пред цркву са својим штитом од кише, па гледа сељаке. Који му се допадне, ономе право иде у кућу, скида капут и се;а за софру. Вез једне речи свака му кућа даје три дана да једе и да пије колико хоће. И тако ,је сада к нама догпао. Кадшто се заплаче а не може да каже за што; али он тумачи мутавачким знацима, а чича Пера вели да хоће да каже, како плаче што не може више да једе. *