Отаџбина

464

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

великој конкуреннији иропалих трговаца, занатлија, пискарача и других „надриадвоката", којима је сам закон признао стечепо право на адвокатуру. Ово право признао је и садањи закон о јавним правозаступницима (в. 7. иом. зак ) оваким људима. Тако је исто жалосно било стање наших правника у државној служби. У суду по тискивала је маса неправника, а у административним гранама нису их хтели ни примати. У суду је преовлађивало произвољмо створено мишлење о праву и неправу , онаких судија , који о правној науци нису имали нн појма, јер школу нису учили, а правничке кн.пге на српеком језику није било нли ако се која појавила, њу је најмање читао нешколовани еудија. КраЈ оваких прилика није чудо , што се наша правна књнжевност није развијала, немају1ш баш нигде повољног терена за развитак. Књижевни радови номенутих већ писаца сачињавају једно коло правних радова старијих правника и ово би се коло заршило са последњим радовима Гершића, да се не појави велико еамостално дело старијег трудбеника и доброг правника Ј. Ђ. Авакумовића. Ко зна да ли би се и ранији књижевни радови појавили , да их ннје држава хонорисала и штампала о свом трошку ! У овом погледу Авакумовић је први, који за овај свој рад није закуцао на државна врата, па није ни гражио помоћи од српске академнје, ученог друштва или које задужбине. Ово је ретка појава у нашој књижевности, а чини нам се да је првина носебице у правној. Између повећих радова наших правних књижевника појављу.је се по нека расправа, а повремени часописи »Правда«, „Порота" и »Правник 1 покушаваху да бар у овом правцу не пропадне наша правна књижевност. Али су и ови покретачи један за другим напуштали рад, приморавани знатним материјалним штетама, које су ови врло заузимљиви покретачи претрпели , одржавајући живот у српској правној књижевности. Данас правозаступничко удружење, помоћу свог органа »Бранича« одржава књижевнн живот на пољу правне науке прикупив око себе млађе и старије коло правника. Но и ови радови не излазе из обима обичне расправе , и ако нам још недоетаје велики број потребних правничких дела. Свако са- . мостално правно дела одиста нас изненађује у оваком времену и Фактички су нас изненадили скорошњи радови Гершнћа, а сада нас из наступеле летаргије буди Анакумовић са својим делом „Теорија казненог права. 8 »Ми Срби до данас још немамо изра1)ене теорије казненог права,« вели писац у свом предговору ; а ми се нридружујемо и оним његовим речима : »Наука и научне раснраве никад нису на одмет, па ма колико да јс пређе рађено и иисано о нстом нред-