Отаџбина

IX

било још и Грка и Вугара, из крајева које је султан цод својом непосредном влашћу држао, и још и помоћна војска, коју су династе из јужних крајева некадашње царевине Душанове, тосподин Констадин и Драгаш и краљ Марко, дужни били да дају. По свему што данас знамо изгледа, да је у главноме стану српском завладала тешка нека зловољност. Сви они који су требали да дођу још дошли нису; као шго обично бива у овом нашем иодозривом и нервозном народу, одмах се измишљало сто објашњева, све црњих од црњих за што их нема. Природно је да је се много родољубиво срце пунило горком тугом при помисли, да у редовима турске војске лма н војске српских господара. И са свим је за веровање, да су из турскога стана игала писма и поруке главнијим војводама српске војске, да издају учине. Ва што је кнез Лазар посумњао на Милоша, једнога од својих најодличнијих војвода, ко је овога оклеветао и из каквих побуда, то по свој прилици нећемо никад сазнати. Али не може бити сумње о томе, да га је неко, који мујезавидео, облагао, јер го каже и Константин философ . који је на двору деспота СтеФана жпвео и најбоље у стању био да зна. Милош је, увређен у своме поштењу и својој части јуначкој, хтео да докаже на један изванредан алн несумњив начин, да он није невера. Мплоша је страшно заболео прекор, који му је јавно пред војводама учинио његов витешки и љубљени Господар. Крвљу својом п крвљу Муратовом хтео .је да спере љагу, коју су му клеветници неправедно нанели. Како еу сграшно трагични они тренутци, које је Лазар проводио у великој борби душевној. док се сломио да изусти онај прекор Милошу! И како је то страпгна реч била за Милогаа, да је чује са усана кнеза Дазара! Види се да је кнез Лазар љубио Милоша као сина свога, и види се да је милост овога старог витеза и господара земаљског, била Милошу драгоцена као љубав доброг и илеменитог оца. Од тога часа битка косовска није обична људска битка. Оиа се претворила у еи, и изгледа као бој, у коме се полубогови на колесницама са штитовима и мачевима јављају. Шта ј|' Муције Сцевола, шта су римски јунаци пред овим младим српским витезом који, да спере прекор који му је господар учи-