Отаџбина
X
I
нио, нде у чељуст смрти , да покаже пред народима и пред вековима, да је јунак без страха и без пр.екора?! По турским изворима ноћу кзмеђу понедеоника и уторника дувао је иојак ветар од запада носећи прашину из српскога стана на стан турски. Пред саму зору пала је лака кипшца. Још нам није јаено, у коме је часу Милош приступио Мурату, те га скривеним пивалом убио. Ако .је то било још оне ноћи између понедеоника и уторника, онда је за веровање да је тек услед тога тако неочекиваног догађаја, изашла наредба турској војсцп, да се одмах у бој ступа. И онда се разуме и онај детаљ, ио коме је кнез Лазар био на јутрењу у цркви Самодрежи, кад му донесоше глас да се Турци крећу за наиад. И онда је лакше разумети и резултат боја, јер Срби нису очекивали битку за тај дан. Ипак, у првим часовима они су не само храбро издржали и одбили нападе турске, него су са свим потисли лево крило њихово тако, да мало што нису и центруму турском у бок запали. У том је часу изгледало као да ће победа да се веже за српске заставе. Ово казују не саио наши извори, него и турски. Али у најодсуднијем момеиту Бајазит долети с деснога крила левоме крилу у помоћ, с одморном резервом нападне на српско десно крило, баци га натраг преко Оитнице, и доведе га у неред. Биће да се у томе тренугку нронео по српској војсци глас, да је неки војвода преПгао к, Турцима. Преводник Дукиие истори.је каже му и име: војвода Драгосав Пробић! Да .је Вук Вранковић какву издају учинио, о томе нико од сувремеиика ништа не иомиње. И но свему што знамо поуздано о односима Вуковим према кнезу Дазару и према Фамилији .1азарево.ј, одмах после Косова, чини да је психолошки немогућно, да .је Вук заиста издао честитога кнеза на Еосову. Онај жестоки напад Бајазитов и онај глас о издаји, начини од један пут праву нанику у војсци сриској. Турци сложно на-\ вале на целој линији и сузбију Орбе на све стране. Енез .1азар који је лично чинио чудеса храбрости тога јутра, падне с коњем у јаму неку. Турци га заробе и одведу пред шатор, нод којим Мурат лежаше на издисају. Ту доведоше и многу господу српску, коју одморна коњица турска сустиже и зароби. Тада видеше сви