Отаџбина
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД
потртп Мурата, топе ее нред овим гласовима . Константин н Драгаш, од кад мзгубише Средац , не емеју да ее помоле од страха. Шишман би дошао . али га нанада брат одметник Страцимир, а Турци му помажу, да би могли прогутати обојнцу. Твртко обрнче четрдееет хил.ада, — а Марко да ће доћи иа састанак, али само с Југом п Милицом: ако се номири , он Ке бар са тридесет хиљада појачати српску војску. Док Лазар тако ради да се одбранп напасти Турске, Вук му е друге стране спрема пропает. Он се погодио с Јевреносом, задобио је обећан.има за се покореног А.лтоманови!1а. којн треба све остало да утврди код Мурата, ов га светује да нападне пре но што сс прикупе сви савезннци Лазареви. Неке је од ових тајно застрашио, да ће пх Мурат напасти засебном војск ;м. да неби послали војскс колико су намислили. — Вукосава тражи међутим Милоша да се опростп с њиме н нашав га, уверава га о својој вочитој љубави. Мплош се прашта с љубавцом а Милица теши уцвељено девојче гласом да је Лазар одгодио њезип одлазак док не види . шта ће му донети састанак с Марком. Други део овога чнна преставља цркву Вогородичпну. Пред кивотом Урошевим упиње се Југ и Милица да помире Марка с Лазаром. Марко пеће да чује за мир. Он је син Вукашинов, онај исти, кога је Лазар стојећи пред Урошем тако пемилосрдно одбио, кадједошао да тражи у Цара опроштај оцу и помоћ против најезде Турске. Два пута је Марко погнуо главу, два пута је Урош погледао. у Лазара, али је овај у два пута одбио опроштај »издајнику« и |: одметпику«. Најзад пада Марко пред Лазара , и нреклиње га побратимством. Али Лазар оста неумољив. Марко до срца увређен враћа се дома : Вукашин мора сам да се одуцре турској сили, и слабачак у тој борги, пропада. Марко је неумољив, непомирљив. Он види да то исто данас бива с Лазарем, то му је чисто лакпуло. Његово је срце тако отровано једом, да и топле Миличине речи о могућој пропастп целога Српства не могу да га приволе на опроштај. На иротпв све га више драже ове речи њезине ; — он жели, само да се сукоби с Лазарем и да га на грозан начин уништи, па кад се Лазар у том тренутку појави из олтара, он му голим мачем јури на сусрет и позивље пратњу му, да трра мач и да се једном то сврши. Лазарева доброта обезоружа Марка. — Лазар неда да около њсга легне братска крв ; — он је кривац , њега сама нека умори Марко, али пре тога ваља да савије колена пред њиме, па да га мо.1и, да убије њега, али да спасе Царсгво и Српстчо. Марко је побеђен п спреман да у друштву евоје браће побеђује Турке. Четврти се чин збива на Косову. Милица цвили за својом браћом. она је дошла у војску да иснроси бар једнога , да није сама