Отаџбина

Б О М А Р Ш Е 35 поново да протумачим оно што ми је горе, за невољу, јасно бп.10 ; бојим се да нисам довољно ударио гласом на помамност темперамента и воље, на радну «Фурију» оваквог човека ... Осећам ипак да ништа више новога немам додати. И ако нам ипак све ово остане до краја чудновато. то је без сумње за то што је за нас људе ////. с1е 8Гвс1е , који ни читати не умемо друкчије но лежећки, то збиља чудновато. Ван сваке сумње, нешто необично, нешто несвакидашње, нешто огромно стоји у овом тренутку пред нама: ваља нам очи дићи ако хоћемо да га видимо до горе. Налазимо још да је све то, за нашу главу, сувише шума, за наше руке сувише рада, за наше ноге сувише кретања : уморни смо.... Зато што смо доиста пред једним примером невероватне снаге и активности, пред једном личношћу која , као снажне груди тесну хаљину, разбија оквир ббична човека, премаша и цепа његове размере, расте високо, више, пење се до персонификације, до типа, до симболичне слике рада и јачине; зато што је, као што каже Харди, који га је на раду гледао, Бомарше био «једна од оних великих снага. које творац, с времена на време, доводи на свет, на велико чудо њихових савременика, а на славу њихова века.'* 1 ) — Ова пребујна, ексцесивна, пароксизматична природа његова, основна је црта Бомаршеова карактера. Око ње се, као око своје језгре, слажу и нижу све остале. (Наставиће се). ЈЗОГДАН Ј10ПОВИИ,

т ) Б е т е л х а ј м, 2 65. ОТАЏБИНА КЊ. XXIII СВ. 89-ТА

3