Отаџбина

АРГОНАУТЕ НА ЛЕМНОСУ

(ПРВА СЦЕНА ИЗ ^ОМЕДИЈЕ ИСТОГ ИМЕНД) Лица: ЈаЗОН вођ аргонаутоке четв Тифис крмар на лађи „Аргооу." Тезеј Тоант негдашњи краљ на острву Лемносу Полукс Цјона паотирка.

Н а морској оба.ли острова лемноса. ноћ. олуја. ветар звижди а из даљипе се чује потмула грмљавина. са МОРА кашто забруји протегг1ут узвик. 1. Ијона улази носећи па рамену нарамак сувади ; у руци држи упаљену буктињу. Размакни тавни вео свој, о ноћи ! Покрепи точак брз светило ведрога дана, Да буром занешен нутник мирнога склоништа нађе, Нод сенком гранатог кедра. Ај, како пучина бесни ! Из тамне утробе своје с тутљавом премеће вале, И пену високо баца. То дивл.а Амфитрита Мрсећи зелене власи, и поглед дигпувши горе, Очајно кличе п вришти... око ње Тритони јуре, И бурно летећи морем, у морске дувају шкољке. 11 нигди живога отвора! И птице и звери дивље, •У дивљем ужасу своме здружене склоништа траже, 11о мраку дубоке поћи. Столетно свија се храшће, И хладан пробија вотар, што нагло долази о' морн Ах, тешко слабоме отвору, у овом страшноме часу Што оебе иовери лудо тајнама судбине људске! А.Г ноћ се спустила давпо... Још мало сувади само, Па онда уморпа и ја у овоју пећину идем; И ту, на мекој слами, под својим каменим сводом,