Отаџбина

аргонауте на лемносу

Споко.јио слушаћу буру, сирам сјајне буктиње своје. Усклик са мора понавља се у близини. Мјона се попне на брег, н днгнувши •буктињу над главом гледа на море. Вбгови, шта видим?... Човек! Из морских зелених вала, Голо со беласка раме, и снажна диже сс рука! Па како изгледа диван па бурним валима морс.ким КО храбри Леандер негда. У тако суморну ноноћ • Кроз морске, срдите вале, и он је, .ћубављу вођен, Одвазкно тражио пута, што води дражесној Хери. Да-л' да му номоћи нружим ?... А клетва?... Шта мари клетва! Богови нрезпру оног, ко брата презире свога У часу невоље тешкс. Овамо, туђинче, овамо ! Са одлучним поЈсретом пободе буктињу у земљу, спустп нарамак, и затпм бани врежу у море. Мало за тим усиуза се Полукс сав мокар и малаксао. 2. Полукс. Ијопа. Полукс Ах. ја пе могу даље... Ијона Устани, туђинче лепи! Земља јс хладна и влажна, а ветар срдито душе. Све, што год осећа живот, у овом кобноме часу, Станишта нашло је себи. Сурови тигар и јагње, У своме самртном страху убогу постељу деле. Полукс О. ја сам играчка судбе ! Ијона У моју пећиНу хајде. Уморном телу твоме благога одмора треба, И тихог, нријатног санка, што вида клонулс душе. Ја ћу ти постељу дати од саме мирисне траве, А морске, пријатне шкољке, и сочне оливе с' њима, Храна ће бити твоја. Хајдемо, туђинче лепи ! Узимље на леђа дрва. Левом руком диже букти-њу, а десну му пружа, коју Полукс узимље. Полукс Ах, ти си веома добра.