Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

475

старих споменика. Да је отворио ма какво и ма чије издање, нашао би одмах у предговору да сваки издавач говори о начииу издања тога споменика. Нека отвори Пуцићеве „Споменике", па ће видетм шта су то рукописи, јер тамо има по један »Факсимил«, а из предговора Микл. Моп. зегћ. или ма ког другог издања, научиће се како сд ти споменици издају, те не ће — да се послужим изразом г. Ж-ћа — трабуњати и булазнити којешта. .Како се ово слаже са оним његовим: »али прије свега ваља знати и добро се разумијевати у оно о чему се пише«? 21. Г. Ж. всли на једном месту: „Ја сам у својим белешкама нашао један имперфекат, који је по аналогији аориста постао, и који није забележен ни у »Облицима српским« од Ђ. Даничића«. На то сам му рекао да је безобразно тражити од Даничића, да у књигу, К0 ЈУ је написао 1863 унесе облике из књиге, која је изашла 1866 године. Г. Вр.^то брани овако: „у тачци 22 пребацује, управо подмеће (опет!) г. реФеренат неблагодарност г. Ж-ћу према Даничићу. Тиче се овдје једног облика, који г. Ж., како вели, није нашао ни у Данич. »Облицима«. Зар г. 0., кад би нашао таково што, не би споменуо , да нема у Даничићу, и зар би то била неблагодарност према Даничнћу? (Би , али би додао да Дан. није ни могао то забележити, јер није било познато онда, кад је он писао). Друго, зар „Облици <( нијесу дочекали више издања (али та издања нису поправљана него само прештампавана), па све то на страну, зар тај облик мора долазити само у »Срп. нар. пјесмама из Херцеговине ? (а где га је .још нашао гл Ж. ?) Ето тако г. С., не знајући шта хоће". — Свако је добро видео шта ја хоћу, само што не види или не ће да види г. Вр., него морам да се на то још враћам. Али ја то сад чиним и први и последњи пут, јер кад један >,квази а -Филолог ставља оваке иримедбе, сутра могу пскочити десеторица других ноштовалаца Г. Ж-ћа и написати стотпну оваких примедаба, па шта би било са мном, кад би свакоме морао одговарати ? Горе би ми било но Г. Ж-ћу тто мора по девети пут да објашњава неком хрватском књижевнику за што се пише тачка а не точка. У место да приватним писмом упути тога господина, да чита што је пре тријестину година о томе писао г. Бошковић, и што је он у своме „Браничу" преписао, но је сео и написао о томе нов чланак у »Колу 11 бр. 20. Е , Бога ми ја толико слободног времена немам. На том истом месту сам ре-као да ми око »налажење« г. Ж-ћа мирише на крађу, јер је то исто нашао и наштампао раније Миклошић. То зна и г. Ж. па и ако доцније штампа своје, опет вели да је он »нашао«. Преко тога прелази муком г. Вр.