Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

483

У четвртом акту продужује се започета интрига, провлачи се кроз цео акт, да Св на крају у петом репш. Сава Оавић утекао из канделарије и дотрчао својој Персиди. Говори јој све којешта : како је, луд од љубави, заборавио своје име и уобразио да се зове Паја, у ушима му зуји музика, као да су већ сватови, и види пуно коњских глава са пешкирима и т. д. А Персида? Срећна, пресрећпа, као да слути, да ће јој срећа за мало трајати. Стигла Савета, па навалила готово силом, да је пусте министру. Чим је ушла, стала заномагати. Једва министар увиди у чем је ствар, и нлане: тако је гадно хтео бити преварен! Утиша како је могао бесну Савету, па зовне сестру. Сирота уседелица! Кад је чула да је њен Сава Савић зкењен, као да ју је гром ударио. Разумете ли ви неспоразумљење : министар зна за младожењу Саву Савића, и мисли да је Савета жена Саве Савића. Ако је ико дошао у незгодан час, то је Сава Савић на овај русћај. Персида му полети у очи, а на његовом дотле блаженом и задовољном лицу исписује се један велики пренеражен знак питања: Мо....мо....ја , муца нешто најзад. — Јух, јух! и он још говори ! кречи Персида. Министар је умирује и, бојећи се пајзад скандала, отпрати је с муком у другу собу п онда достојанственим топом објасни Сави Савићу откуд така промена. Сад тек Сава Савић не појми савршено ништа. — Па ја нисам жењен! Каква моја жена на врага! Ко је то , да ми је знати, моја жена? Пита министровог момка, каква Је то жена била код господина, како изгледа, где седи ако зна? Слуга му каже, да је то иста она госпа, којој је јутрос дао једно писмо у Космајској улици, број 124. Али молим вас, ја управо ие знам ништа , повлачи се брже боље слуга. — Та не знам ни ја ништа, дрекне Сава Савић и одјури у Космајску улицу бр. 124. У овом четвртом акту дешава се нешто што нема никакве везе, ако само за се гледате , ни са Аћимом и његовом аФером , а још мање са Персидом и њеном аФером; дешава сенсшто, што би могло бити засебна тема за засебну комедију. То нешто је разговор министра и ћери његове Драгиње, а доцније министра и Светислава. Јамачно памтите, да је Светислав из затвора право пошао овамо. Г>аш на вратима куће министрове сретне се са Аћимом и Мапојлом, који су опет, као што знате, појурили за Саветом , али су стигли доцкан: једна невоља, видели на вратима Светислава: две невоље. — Ах! та то је завера, отме се Манојлу и Аћиму усклик, па са мученичком резигнацијом пусте све нека иде како иде и одлазе. Они излазе, а министар улази. Сад су се нашли око у око два човека, који терају партпјску опозицију до личног непријатељства. Министар старији, хладнији и умеренији ночиње више мање ипдиферентпим 31*