Отаџбина

ПОДСВОЈЧЕ

493

се види.... ама све! Видим и Новака ковача Неки пут се узмем смејати , како ради. .. Узме точак па измане чекићем, а точак у страну, а чекић о земљу.... Смејем се ја, а пита ме неки : «Шта си се, вели, узео сам смејати ?....» Гледам, велим, Новака.... све се види.... Знаш видим те као јако. Тек велим: Ено Паве на воду.... А ти идеш ли, идеш. Баш си вала вредна. Опет Пава нададе у напред, док се Рајко испречи пред њу. — И послен, опет Рајко заговара, како да речем.... види се то ! Мучиш се ти брате ... ама немб тн мени ! Знам ја како ти је. Туђа кућа ! Ко ја. .. Шта као имам Све ми је ту (па тресну рукама), то ми је и од Бога здравље.... Него, велим, ја сирома'.... послен ето.. . ти сирота.... Па загрцну. Пава загледала у путању, па јој чисто трепери нешто пред очима. — Па велим.... ето то Причекај ти мене док одслужим војску, па да.... ама чекни мало.... узећу ја тебе, да бар знам с ким сиротујем. Пава наже што могаде, те изби Рајка с пута, па док дохвати стругу замаЧе ко да се с ветром брзи. А Рајко стао, где се затекао.... још му реч у устима.... кад стиже Пава до пола друма, довикну јој Рајко: — Еј, Паво, док одслужим. А чула је ко јасно звоно. Захватила Пава преко друма, те на Маркову капију. Иде ко да по бусењу гази. Шта има од струге до капије, а овамо се задувала, као да је уз брег устрчала. А под грло бије нешто, ко да Новаков чекић ради. — Што ти се вода пресипа, довикну јој Круна. А Паву да задави оно под грлом. — Шта ли јој је~ оде се Круна питати, па јој на том чудо и прође. Стиже и ноћ. Знало се Пави кад леже. Имала је она посла после свију. И сад јој је рука за послом, тек се