Отаџбина

498

ПОДСВОЈЧЕ

А сврати где те пут наведе, па ти неће бити телпко зору дочекати. Вала, да сто руку имаш, не знаш којом бп се ире послужио. И код чича Марка ти је тако. Не дао Бог горе ! Па уз све, још Јеротије запросио Паву. те се ето и девојка спрема. Оно јес' Пава подсвојче, нит икога има, да му име зна. ама где је могу пустити, да из куће изађе онако. Послен. ни Јеротије није не знам ко , па према прилици, да се и покажу. А већ заслужила је Пава. Заслужила бо ме и Бог зна како ! Испроси је Јеротије првих дана поста, па што оста дана до Божића, оста да се што девојка спреми. Кад дође да уговара, дадоше је без речи : — Не треба, вели Круна, ни да је питам.... куд не би тела? Па поолен узела Паву себи на крило, да је и помилује. — Идеш ми Паво.... идеш ћерко у своју кућу. Ето дође Јеротије да те проси ... А добар је он.... добар, већ ко се не хвали.... и оно дете, ко јабука.... да ти се лепо зарадује, а ти си му ко мајка. Баш Круна развезла хвалити. док се Пава пови ио њеноме крилу, па заплака, ко некад за мајком. Оно која нпје забрљила. Женско, ко женско. — Немо рано, да жалиш.... Своја кућа, своја слобода. .. Тамо ћеш ко госпођа бити.... и мора се једном. А Пава кроз сузе нариче. — Немо ме дадо од себе.... немо ме свега ти. Добро је мени овде.... Робоваћу ја, само ме ти прими. — ! Ајде лудо шта разговарагп ! Где би' ја за робље говорила? Баш Круна мисли, девојка ко девојка. И шта она зна ! Ако с ким падне у разговор, хвали, ко за рођено. Питају је жене. — Радује л' се Пава ? — Како, вели, да се не радује.