Отаџбина

ПОДСВОЈЧЕ

499

— А је л' је како даривао ? — Како жено.... спремиће је. каже, што може боље; на јабуци јој дао три дуката. Кажем ја брине се Бог и за црва под каменом, те не ће и за човечију душу. Од тад Паву отргнули и од већег носла. Нађе се воде и за њу, те изби живот испод оног јада. Кад се оно пре обуче, ко да је који набацио оно старежи на н>у. Триста којекаких чворуга А јако! Лепо се разделио пас. Па плећа затегла јелек и дошле лепо ко срезане. Има се шта и погледати. Тек што није лепо, није. Право каже Аксентије. — Не углади ти, што није за глађење. Вадава дотерују. II намажи и изглади, па док се отрља кс авет.... Ене оне варошке. Грехота је рећи, ала су ко иконе.... Виде' ја једном чудо невиђено.... Одо једном нашем капетану око уранка. Ја брате напасти ! Не знам ко је капетаница.... Виђао сам ја њу и знам где су говорили: беле жене ко снег, кад погледам. оно ка да је красте лежала,... А није све ни ако је лепо ... има неке, па право рећи : ружна, само ме нешто голица, кад је гледам. Има брате слатке крви.. . Припремише дарове за Паву. Па и Пава, кад доспе седне за рад. Тек види се, не граби се. Од како је Јеротије испросио, није јој три речи реко Чим он на вратнице, Пава где дохвати. Виде то Јеротије. — Ама, вели, чујеш кумо, ова ме неће. — Бог с тобом, шта рече? —- Бо'ме кумо ја реко'. — А по чем као ? В II III шта ЧИНИ ? — Шта ? — Бега од мене к'о од ајдука. Круна пљесну длановима. — Ја шта би ти ? девојка је. — Знам ја, вели Јеротије, видео сам ја 'вала богу још девојака, а,ма ове нигде нема.... како велиш шта чини? А ја на друм, она преко друма. Ја у кућу, од ње