Отаџбина

тамо амо 110 иотоку

525

би веровао да је то једно племе; ови се не разликују од њих само живописним шаренилом свога руха, него и необичном говорљивошћу својом. Ова је дружина брбљала у хору, да човек не могаше речи да разабере. Не зна се шта је на овим људма хитрије : руке, којима непрестано окрећу своју робу, или језик што је хвали. Они су тако говорљиви, да кад ћутиш, сами одговарају на своја питања. «А нећете ову, је л' те? Ништа не мари ! Имам и друге, лепше, боље, али (разуме се!) мало скупље. Је л' те да је ова легха?» — и то тако иде у бескрајност! Ако што купиш, извесно си преварен: човеку се хоће времена да проучи главну рукотворину индијску, а то је свилено, вунено и памучно ткиво, и да разликује добру од рђаве. Ако не купиш ништа, брбљива се дружина ни мало не срди, она повеже чворове на пакетима, баци их у барку и плови даље од брода до брода, у изгледу. да ће до вечера наћи своје купце. Према овим људма наши су Мухамеданци, шта? наши су Јевреји праве ћуталице ! Около нашег брода је посве другачији свет На големим баркама, које су већ привезане о наш брод, стоји гомила људи и спрема се да искрцава робу из магацина. Али какви су тољуди! Кожа им је боје кестенове љуске, узраст осредан, повисок, лубања дугуљаста , лице правилно, зуби бели као филдиш , коса црна као гар, то видимо по оном кратком прамену на врх главе, јер је читава глава обријана Удови су прави као свећа, и тако правилни, да би сваки могао вајару седети за модел — али што је најнеобичније на њима, то је, да немају ни мало кошуље (о другој одећи да и не говорим), а гаће су имтако кратке, да се од њих види само — тур; али и овај је некако згужван, те покрива само бедра и оно што је испод њих с преда и позади. Ова је аодећа" прикачена за бедра гајтаном, исплетеним од сребрне жице. Чудновато, толика скромност у одећи. а толики раскош у чивилуку! Ти си ваљда већ погодио, мој читаоче, да.