Отаџбина

526

ТАМО АМО 110 ИСТОКУ

су то староседеоци Индије — Хинди , а ја ћу ти само приметити, да је најзначајнија појава на љима , што и најсиромашнији има на себи нешто сребра, тога оријенталцима најмилијег метала. Ова евроискоме посматрачу нешто необична група људи припада најнижем слоју индијскога народа, у кога су до дана данашњега касте строго подељене. Па и ова каста надничара, што се зову (скули", 1 ) подељена је у особене редове; неки обављају (счисте" послове, неки «нечисте»: свачије занимање одређено је самим рођењем и сваки «еснаФ» припада особеној касти. Међу кулима има их, што носе по вароши друге људе, и врше у опште надиичарске службе , једни у кући, други ван куће, у башти, у пољу •— али ни један кули не сме да ради посао, који је изнад његова реда, а не ће да ради онај, који је испод његова реда. Тако дакле имућни људи у Индији морају у својим кућама да држе читаву гомилу кули-ја у служби, јер сваки посао у њојзи мора имати особепе људе, јер онај, што тера коње, неће да ради у башти, онај што служи за столом, не ће да мете собу, а ни један од њих неће да чува децу ни да носи нечисто посуђе: то је посао за женске кули. — Мислио би човек ова гомила кули-ја, мушких и женских у свакој бољој кући, стаје Европљана големе суме, али то није: Хинду неће да се храни код свога газде, кога без сумње држи за «нечиста»; он добије својих 10 рупија (50 дин.) месечно и једе своју обредну храну — мало пиринџа и воћа. Како је вредност новца у Индији у најмању руку десетином мања, то може човек за 100 рупија, што је овде веома незнатна сума, да држи десет слугу и толико их најмање има у свакој кући. Разуме се, да су отмене куће пуне кули-ја, који живе у одељеним зградама, и ја се сећам једне богате, где би за трпезом иза свакога госта стајао по један слуга у чисто беломе руху, с црвеним саруком на глави и додавао храну и пиће. Читава сала '] Пада у очи слнчност наше рсчн „кулучитп",