Отаџбина

ТА.МО — АМО ПО ИСТОКУ

527

беше пуна слугу, али у њојзи не беше никаква шума. најпре за то, што је сваки мучао као риба, а за тим, што је сваки не изузев ни «мајордома» био — бос. Кад узмемо да су ове слуге махом уљудно одевене, можемо мислити, да им од малене плате, што добију, не остаје много за ужитак, и да се према томе веома скромно хране. Неколико прегрши кухана пиринџа и две-три банане, ето то је обед ових људи, и тај се ретко кад мења. — Кад би хтели да оцењујемо њихову снагу по храни, ми би се љуто преварили у рачуну. ГБихова се снага равна са снагом добро нахрањена мрнара, а не устуиа јој ни у издржљивости. Ови људи раде од излаза па до заласка сунца, дакле пуних 12 часова, и за то време одмарају се само толико, колико им времена треба да ручају. Одмах носле ручка наставља се ноеао; и то тако иде с дана у дан, с године у годину. Тај рад њихов не стоји никако у размеру са њиховом храном, те изгледа. да се недостатак хране накнађује климом. Исто се то примећава и на Фелаху арапскоме ; и овај се храни веома Фругално, а у снази и издржљивости не уступа европском раднику. Овоме се калори од чести троше на издржање живота у хладнијој клими, а јужни народи могу све да их прометну у рад. па ваљда им нешто узајми и сунце. Другачије не би се могла тумачити живахност њихова при раду, која неоспорно потиче из снаге. Разуме се да ми је и ова ноћ прошла у неспокојству, али је ово више потицало из нестрпљен>а да видим индијску земљу и народ што ту живи. С тога сам сутра дан рано био на ногама, и кад сам се успео на кров, сунце је помаљало главу на обзорју. Са расхлађеног краја пиркао је ветрић и доносио на брод мени још непознате мирисе. Не могах сит да се надишем тога тонлога, мирисавог зрака! Док сам се тако наслађавао на крову, примицала се с краја једна барка за другом, правце нашем броду, и за мало појави се на крову по све други свет но што бејаше онај синоћнн.