Отаџбина

ДОЈКЕ НА ДУНАВУ

А силна вода подиже се И стени чак до врха стадс. И бродарица вила неста "А запенушен талас баца Пред ноге њему мртву, нагу Лешину бледог, младог браца. Угасле очи исппјене И бледа уста отворена Упр'о на њ па јетко шапће: „Вежи, о бежи за времена. »Проклет .је ко им поверује Проклет сам и ја, бежи, бежи II сваком другу своме кажи Да овде зло проклество лежи. »Нека се сваки овог места Клонп на дану и у ноћи; Далеко нека обилази Иначе иема му помоћи. VIII »Сиренској песми ја сверовах II занех се на њине дражи; Ах горко плаћа тај животом Кој' сласти овде жудан тражп »Толико њих је већ платило Животом лаковерје своје Ах бежи дома, где те чека Мати и љуба и чедо твоје. »На огњишту ти ватра праска Ах, там је топло, мпрно тако, А овде ладно и студено II бурно све у доба свако. „Не веруј оку варљивоме Загрљај овде пун је леда А осмеј, што те себи мами Отрова пун је и горког једа. „Код куће љуба за те живи Тамо те, тамо те срећа чека ,