Отаџбина

558

ДОЈКЕ НА. ДУНАВ-

в Из њених вала нека етрче На ужас свету дојке ваше У које се на пропаст себи Толики смртни загледаше. „Ту где сте сада ту остајте На веки веков' скамењене Ви свирепе, ви бездушнице, Немилосрдне лепе жене". XI Над литицом се понајвишом Над Мирочем сад месец јави, И бледим зраком тихо злати Дунава силног талас плави. Занемео рибар диже очи И гледати у реку стаде II виде ужас невиђени II страховите виде јаде: Стена до стене покри Дунав II жалостивно стрче горе: Ах, то су оне лепе виле Лепше од сунца и од зоре. Он види шине дојке беле Накажене и скамењене, А вали тихо жуборећи II сада грле лепе жене. Он уздану и стеже срце И би му тешко да с окрене Ах тако лепе, тако дивне Беху те стене те ледене.

* Ј}. јЗ. ^ОРИЋ-