Отаџбина

НА ПРЕСТОДУ

РОМАН ВЕ1>ТОЛДА. АУЕРВАХ А (НАСТАВАК) 11. У Гунтеровом врту беше све зазеленило и процветало, тице певаху, а планински поток, који протицаше кроз башту, као да је за се жуборио, како му је жао што мора даље. И унутра у кући беше радост и срећа. Бронен беше испросио Паулу. Што је тихо расло и напредовало беше сад на једанпут у пуном богатом цвету. Бронен је хтео да му Паула буде вереница ире него шго двор стигне, како би се у толико слободније могла кретати и на дворски живот навићи. Госнођа је Гунтеровица са страхом помишљала на то да ће њено дете да уђе у тај бурни велики живот од кога је она зазирала. Бронен је причао у тазбини како му је лакше изводити највеће реФорме у држави него променити и најмање правило у дворској етикецији. Дотле је постојао старински непомични обичај да жене из грађанског сталежа, ма како висок положај имали њихови мужеви на двору, немађаху саме нриступа у двор. Бронен није могао постићи да се укине то правило другаче него направивши од тога кабинетско питање. Гунтер се само смешио слушајући ту причу. Он је добро знао колико је крта дворска етикеција. Али г-ђа Гунтеровица се препаде. И на таквом двору сад ће њена Паула бити прва дама после Краљице ! Она би сто пЈта волела да Бронен није на тако високом положају. Али опет она га је волела као да јој је рођени син. То се опажало на самом сјају њених очију којима је гледала тога стаситог и дичног човека. Она га је толико волела да је Гунтер морао смешећи се рећи »Та ти почињеш изневеравати твоју домовину" јер она беше, говорећи о Бронену, рекла да човек тако племенит у свима облицима, тако достојанствен у свакој помисли, тако гибак а опет тако сигуран за себе, може понићи и развити се можда једино у монархији. У републици, рече, тако је све без Форме, све иде како иде ; ово поштовање самога себе, које при том има толико обзира према сваком другом, то је управо дворски цвет, и